Razvoj i značaj herbologije u očuvanju zdravlja biljaka u Srbiji
Authorized Users Only
2022
Authors
Janjić, VaskrsijaVrbničanin, Sava
Goran, Malidža
Radivojević, Ljiljana
Pavlović, Danijela
Božić, Dragana
Konstantinović, Bojan
Conference object (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Развој Хербологије (биологија, екологија и сузбијање корова) као научне и стручне дисциплине, код нас и у свету, везује се за прву половину XX века. Појава хербицида за сузбијање корова представља прекретницу у развоју знања о проблемима корова, посебно о мерама за њихово сузбијање. То се десило четрдесетих година прошлог века (1938. године) када је Irvin открио β-нафта сирћетну киселину, као физиолошки активно хемијско једињење, што је допринело да Pokorni 1941. године синтетише први хербицид 2,4-D. Југословенска комисија за корове, у оквиру Савезне привредне коморе, формирана је 1955. године. Чланови те комисјије су били истакнути стручњаци тога доба са простора бивше СФРЈ: Војислав Новаковић, Стојан Чутурило, Момчило Којић, Александар Станковић и други. Године, 1956. године, у Српској академији наука и уметности, одржано је Прво саветовање о борби против корова (прво такве врсте у Европи) под покровитељством Савета Академија наука ФНРЈ. У периоду од 1955 до 1975. године одржано је 1...1 југословенских саветовања о борби против корова. Поред саветовања општег типа организовано је и успешно спроведено седам специфичних саветовања и симпозијума. Југословенско друштво за проучавање и сузбијање корова иницирало је и организовало Први конгрес о коровима 1980. године. Након тога одржан је значајан број конгреса, симпозијума и саветовања са различитим тематикама из области биолошко-еколошких проучавања корова и њиховог сузбијања. Са распадом Југославије, односно од 1992. године активности Југословенског друштва за проучавање и сузбијање корова преузело је новоформирано Херболошко друштво Србије. До сада је организовано десет конгреса о коровима и три међународна симпозијума. Наши истраживачи своје резултате из различитих сегмената херболошке проблематике публикују у више домаћих часописа: Acta herbologica, Pesticide & Phytomedicina, Заштита биља, Биљни лекар и др. У Србији научна и стручна активност херболога реализује се у оквиру пројеката које финансира МПНТР и МПШВ Р. Србије. Тренутно и у скоријој прошлости наши истраживачи укључени су у више међународних пројеката (TEMPUS, FP7-REGPOT, IPA, COST акција, билатерални пројеки, ERASMUS+). На универзитетима тематика о коровима предаје се у оквиру више предмета на основним, мастер и докторским студијама. Поред великог броја дипломских и мастер радова такође и значајан број докторских дисертација је одбрањен са темама из области: коровдске вегетације, инвазивни корови, резистентност корова и толерантност усева на хербициде, интеракција усев-коров, ефикасност и селективност хербицида, нехемијске мере сузбијања корова, итд. Такође, наши истакнути херболози су објавили значајан број монографија, уџбеника, приручника и практикума, а међу њима посебно су се истакли М. Којић и В. Јањић. Претходна, актуелна као и будућа истраживања из хербологије фокусирана су на: проучавања у области диверзитета коровске флоре и вегетације, као и популационе екологије са циљем очувања генофонда и развоја нових биотехнологија у заштити биља; мапирање економски штетних и инвазивних корова и развој софтвера у циљу предвиђања појаве и њиховог ширења; мултидисциплинарни приступ у анализи и разумевању толерантности усева и резистентности корова на хербициде и њихов утицај на глобалну производњу хране; развој модела за процену појаве корова на основу процењених резерви семена и вегетативних репродуктивних органа у земљишту; критично време за сузбијање корова и прагови штетности у циљу унапређење система сузбијања корова у различитим системима биљне произодње; рационализација у примени хербицида, побољшање формулација које се тичу висококвалитетне и сигурне производње хране; истраживања у области биохербицида као будуће генерације средстава за сузбијање корова чија примена треба да буде одржива са аспекта здравља биља и животне средине; развој, унапређење и имплементација нехемијских мера у сузбијању корова као важног сегемента интегралног система сузбијања корова, односно јединог прихватљивог у органској производњи; побољшање интегрисаног управљања коровима у конвенционалној биљној производњи итд.
Keywords:
korovi / biologija / ekologija / suzbijanje / nauka / struka / obrazovanjeSource:
Zaštita zdravlja biljaka, 2022, 155-170Publisher:
- SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTU - SANU
Collections
Institution/Community
Poljoprivredni fakultetTY - CONF AU - Janjić, Vaskrsija AU - Vrbničanin, Sava AU - Goran, Malidža AU - Radivojević, Ljiljana AU - Pavlović, Danijela AU - Božić, Dragana AU - Konstantinović, Bojan PY - 2022 UR - http://aspace.agrif.bg.ac.rs/handle/123456789/6789 AB - Развој Хербологије (биологија, екологија и сузбијање корова) као научне и стручне дисциплине, код нас и у свету, везује се за прву половину XX века. Појава хербицида за сузбијање корова представља прекретницу у развоју знања о проблемима корова, посебно о мерама за њихово сузбијање. То се десило четрдесетих година прошлог века (1938. године) када је Irvin открио β-нафта сирћетну киселину, као физиолошки активно хемијско једињење, што је допринело да Pokorni 1941. године синтетише први хербицид 2,4-D. Југословенска комисија за корове, у оквиру Савезне привредне коморе, формирана је 1955. године. Чланови те комисјије су били истакнути стручњаци тога доба са простора бивше СФРЈ: Војислав Новаковић, Стојан Чутурило, Момчило Којић, Александар Станковић и други. Године, 1956. године, у Српској академији наука и уметности, одржано је Прво саветовање о борби против корова (прво такве врсте у Европи) под покровитељством Савета Академија наука ФНРЈ. У периоду од 1955 до 1975. године одржано је 11 југословенских саветовања о борби против корова. Поред саветовања општег типа организовано је и успешно спроведено седам специфичних саветовања и симпозијума. Југословенско друштво за проучавање и сузбијање корова иницирало је и организовало Први конгрес о коровима 1980. године. Након тога одржан је значајан број конгреса, симпозијума и саветовања са различитим тематикама из области биолошко-еколошких проучавања корова и њиховог сузбијања. Са распадом Југославије, односно од 1992. године активности Југословенског друштва за проучавање и сузбијање корова преузело је новоформирано Херболошко друштво Србије. До сада је организовано десет конгреса о коровима и три међународна симпозијума. Наши истраживачи своје резултате из различитих сегмената херболошке проблематике публикују у више домаћих часописа: Acta herbologica, Pesticide & Phytomedicina, Заштита биља, Биљни лекар и др. У Србији научна и стручна активност херболога реализује се у оквиру пројеката које финансира МПНТР и МПШВ Р. Србије. Тренутно и у скоријој прошлости наши истраживачи укључени су у више међународних пројеката (TEMPUS, FP7-REGPOT, IPA, COST акција, билатерални пројеки, ERASMUS+). На универзитетима тематика о коровима предаје се у оквиру више предмета на основним, мастер и докторским студијама. Поред великог броја дипломских и мастер радова такође и значајан број докторских дисертација је одбрањен са темама из области: коровдске вегетације, инвазивни корови, резистентност корова и толерантност усева на хербициде, интеракција усев-коров, ефикасност и селективност хербицида, нехемијске мере сузбијања корова, итд. Такође, наши истакнути херболози су објавили значајан број монографија, уџбеника, приручника и практикума, а међу њима посебно су се истакли М. Којић и В. Јањић. Претходна, актуелна као и будућа истраживања из хербологије фокусирана су на: проучавања у области диверзитета коровске флоре и вегетације, као и популационе екологије са циљем очувања генофонда и развоја нових биотехнологија у заштити биља; мапирање економски штетних и инвазивних корова и развој софтвера у циљу предвиђања појаве и њиховог ширења; мултидисциплинарни приступ у анализи и разумевању толерантности усева и резистентности корова на хербициде и њихов утицај на глобалну производњу хране; развој модела за процену појаве корова на основу процењених резерви семена и вегетативних репродуктивних органа у земљишту; критично време за сузбијање корова и прагови штетности у циљу унапређење система сузбијања корова у различитим системима биљне произодње; рационализација у примени хербицида, побољшање формулација које се тичу висококвалитетне и сигурне производње хране; истраживања у области биохербицида као будуће генерације средстава за сузбијање корова чија примена треба да буде одржива са аспекта здравља биља и животне средине; развој, унапређење и имплементација нехемијских мера у сузбијању корова као важног сегемента интегралног система сузбијања корова, односно јединог прихватљивог у органској производњи; побољшање интегрисаног управљања коровима у конвенционалној биљној производњи итд. PB - SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTU - SANU C3 - Zaštita zdravlja biljaka T1 - Razvoj i značaj herbologije u očuvanju zdravlja biljaka u Srbiji EP - 170 SP - 155 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6789 ER -
@conference{ author = "Janjić, Vaskrsija and Vrbničanin, Sava and Goran, Malidža and Radivojević, Ljiljana and Pavlović, Danijela and Božić, Dragana and Konstantinović, Bojan", year = "2022", abstract = "Развој Хербологије (биологија, екологија и сузбијање корова) као научне и стручне дисциплине, код нас и у свету, везује се за прву половину XX века. Појава хербицида за сузбијање корова представља прекретницу у развоју знања о проблемима корова, посебно о мерама за њихово сузбијање. То се десило четрдесетих година прошлог века (1938. године) када је Irvin открио β-нафта сирћетну киселину, као физиолошки активно хемијско једињење, што је допринело да Pokorni 1941. године синтетише први хербицид 2,4-D. Југословенска комисија за корове, у оквиру Савезне привредне коморе, формирана је 1955. године. Чланови те комисјије су били истакнути стручњаци тога доба са простора бивше СФРЈ: Војислав Новаковић, Стојан Чутурило, Момчило Којић, Александар Станковић и други. Године, 1956. године, у Српској академији наука и уметности, одржано је Прво саветовање о борби против корова (прво такве врсте у Европи) под покровитељством Савета Академија наука ФНРЈ. У периоду од 1955 до 1975. године одржано је 11 југословенских саветовања о борби против корова. Поред саветовања општег типа организовано је и успешно спроведено седам специфичних саветовања и симпозијума. Југословенско друштво за проучавање и сузбијање корова иницирало је и организовало Први конгрес о коровима 1980. године. Након тога одржан је значајан број конгреса, симпозијума и саветовања са различитим тематикама из области биолошко-еколошких проучавања корова и њиховог сузбијања. Са распадом Југославије, односно од 1992. године активности Југословенског друштва за проучавање и сузбијање корова преузело је новоформирано Херболошко друштво Србије. До сада је организовано десет конгреса о коровима и три међународна симпозијума. Наши истраживачи своје резултате из различитих сегмената херболошке проблематике публикују у више домаћих часописа: Acta herbologica, Pesticide & Phytomedicina, Заштита биља, Биљни лекар и др. У Србији научна и стручна активност херболога реализује се у оквиру пројеката које финансира МПНТР и МПШВ Р. Србије. Тренутно и у скоријој прошлости наши истраживачи укључени су у више међународних пројеката (TEMPUS, FP7-REGPOT, IPA, COST акција, билатерални пројеки, ERASMUS+). На универзитетима тематика о коровима предаје се у оквиру више предмета на основним, мастер и докторским студијама. Поред великог броја дипломских и мастер радова такође и значајан број докторских дисертација је одбрањен са темама из области: коровдске вегетације, инвазивни корови, резистентност корова и толерантност усева на хербициде, интеракција усев-коров, ефикасност и селективност хербицида, нехемијске мере сузбијања корова, итд. Такође, наши истакнути херболози су објавили значајан број монографија, уџбеника, приручника и практикума, а међу њима посебно су се истакли М. Којић и В. Јањић. Претходна, актуелна као и будућа истраживања из хербологије фокусирана су на: проучавања у области диверзитета коровске флоре и вегетације, као и популационе екологије са циљем очувања генофонда и развоја нових биотехнологија у заштити биља; мапирање економски штетних и инвазивних корова и развој софтвера у циљу предвиђања појаве и њиховог ширења; мултидисциплинарни приступ у анализи и разумевању толерантности усева и резистентности корова на хербициде и њихов утицај на глобалну производњу хране; развој модела за процену појаве корова на основу процењених резерви семена и вегетативних репродуктивних органа у земљишту; критично време за сузбијање корова и прагови штетности у циљу унапређење система сузбијања корова у различитим системима биљне произодње; рационализација у примени хербицида, побољшање формулација које се тичу висококвалитетне и сигурне производње хране; истраживања у области биохербицида као будуће генерације средстава за сузбијање корова чија примена треба да буде одржива са аспекта здравља биља и животне средине; развој, унапређење и имплементација нехемијских мера у сузбијању корова као важног сегемента интегралног система сузбијања корова, односно јединог прихватљивог у органској производњи; побољшање интегрисаног управљања коровима у конвенционалној биљној производњи итд.", publisher = "SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTU - SANU", journal = "Zaštita zdravlja biljaka", title = "Razvoj i značaj herbologije u očuvanju zdravlja biljaka u Srbiji", pages = "170-155", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6789" }
Janjić, V., Vrbničanin, S., Goran, M., Radivojević, L., Pavlović, D., Božić, D.,& Konstantinović, B.. (2022). Razvoj i značaj herbologije u očuvanju zdravlja biljaka u Srbiji. in Zaštita zdravlja biljaka SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTU - SANU., 155-170. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6789
Janjić V, Vrbničanin S, Goran M, Radivojević L, Pavlović D, Božić D, Konstantinović B. Razvoj i značaj herbologije u očuvanju zdravlja biljaka u Srbiji. in Zaštita zdravlja biljaka. 2022;:155-170. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6789 .
Janjić, Vaskrsija, Vrbničanin, Sava, Goran, Malidža, Radivojević, Ljiljana, Pavlović, Danijela, Božić, Dragana, Konstantinović, Bojan, "Razvoj i značaj herbologije u očuvanju zdravlja biljaka u Srbiji" in Zaštita zdravlja biljaka (2022):155-170, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6789 .