Razvoj i značaj herbologije u očuvanju zdravlja biljaka u Srbiji

Abstract

Развој Хербологије (биологија, екологија и сузбијање корова) као научне и стручне дисциплине, код нас и у свету, везује се за прву половину XX века. Појава хербицида за сузбијање корова представља прекретницу у развоју знања о проблемима корова, посебно о мерама за њихово сузбијање. То се десило четрдесетих година прошлог века (1938. године) када је Irvin открио β-нафта сирћетну киселину, као физиолошки активно хемијско једињење, што је допринело да Pokorni 1941. године синтетише први хербицид 2,4-D. Југословенска комисија за корове, у оквиру Савезне привредне коморе, формирана је 1955. године. Чланови те комисјије су били истакнути стручњаци тога доба са простора бивше СФРЈ: Војислав Новаковић, Стојан Чутурило, Момчило Којић, Александар Станковић и други. Године, 1956. године, у Српској академији наука и уметности, одржано је Прво саветовање о борби против корова (прво такве врсте у Европи) под покровитељством Савета Академија наука ФНРЈ. У периоду од 1955 до 1975. године одржано је 11 југословенских саветовања о борби против корова. Поред саветовања општег типа организовано је и успешно спроведено седам специфичних саветовања и симпозијума. Југословенско друштво за проучавање и сузбијање корова иницирало је и организовало Први конгрес о коровима 1980. године. Након тога одржан је значајан број конгреса, симпозијума и саветовања са различитим тематикама из области биолошко-еколошких проучавања корова и њиховог сузбијања. Са распадом Југославије, односно од 1992. године активности Југословенског друштва за проучавање и сузбијање корова преузело је новоформирано Херболошко друштво Србије. До сада је организовано десет конгреса о коровима и три међународна симпозијума. Наши истраживачи своје резултате из различитих сегмената херболошке проблематике публикују у више домаћих часописа: Acta herbologica, Pesticide & Phytomedicina, Заштита биља, Биљни лекар и др. У Србији научна и стручна активност херболога реализује се у оквиру пројеката које финансира МПНТР и МПШВ Р. Србије. Тренутно и у скоријој прошлости наши истраживачи укључени су у више међународних пројеката (TEMPUS, FP7-REGPOT, IPA, COST акција, билатерални пројеки, ERASMUS+). На универзитетима тематика о коровима предаје се у оквиру више предмета на основним, мастер и докторским студијама. Поред великог броја дипломских и мастер радова такође и значајан број докторских дисертација је одбрањен са темама из области: коровдске вегетације, инвазивни корови, резистентност корова и толерантност усева на хербициде, интеракција усев-коров, ефикасност и селективност хербицида, нехемијске мере сузбијања корова, итд. Такође, наши истакнути херболози су објавили значајан број монографија, уџбеника, приручника и практикума, а међу њима посебно су се истакли М. Којић и В. Јањић. Претходна, актуелна као и будућа истраживања из хербологије фокусирана су на: проучавања у области диверзитета коровске флоре и вегетације, као и популационе екологије са циљем очувања генофонда и развоја нових биотехнологија у заштити биља; мапирање економски штетних и инвазивних корова и развој софтвера у циљу предвиђања појаве и њиховог ширења; мултидисциплинарни приступ у анализи и разумевању толерантности усева и резистентности корова на хербициде и њихов утицај на глобалну производњу хране; развој модела за процену појаве корова на основу процењених резерви семена и вегетативних репродуктивних органа у земљишту; критично време за сузбијање корова и прагови штетности у циљу унапређење система сузбијања корова у различитим системима биљне произодње; рационализација у примени хербицида, побољшање формулација које се тичу висококвалитетне и сигурне производње хране; истраживања у области биохербицида као будуће генерације средстава за сузбијање корова чија примена треба да буде одржива са аспекта здравља биља и животне средине; развој, унапређење и имплементација нехемијских мера у сузбијању корова као важног сегемента интегралног система сузбијања корова, односно јединог прихватљивог у органској производњи; побољшање интегрисаног управљања коровима у конвенционалној биљној производњи итд.