Посебни системи гајења у функцији унапређења и заштите агроекосистема

Abstract

Фаворизовањем плодореда, здружених и покровних усева углавном се повећава биодиверзитет при чему се побољшава искоришћеност ресурса као што су земљиште, светлост, топлота и вода. Увођење ових система, у светлу постојања климатских промена, имају карактер, како индиректних и превентивних, тако и директних мера побољшања, заштите и унапређења агроекосистема. Посебан акценат је на очувању земљишта и унапређењу гајења усева кроз конзервацију земљишне влаге, очувању структуре, контроли корова, заштити од ерозије, побољшању потенцијалне плодности земљишта и др. Све то доводи до смањења примене ђубрива и пестицида с једне, односно заштити земљишта и животне средине уопште, с друге стране. Фреквенција усева у овим системима највише зависи од одабраног система пољопривредне производње. Иако је у конвенционалним (класичним) системима број усева, а тиме и плодоредних поља, мањи треба тежити повећању биодиверзитета, како кроз увођење нових усева, тако и кроз осавремењавање постојећег сортимента и стално увођење нових хибрида и сората гајених врста. У наведеним системима, махунарке морају имати већи значај, као у форми главних, тако и у форми накнадних, пострних и компонената здружених и покровних усева. Модернија истраживања подразумевају испитивање значаја посебних система гајења у стратегији управљања азотом у земљишту. Зеленишним ђубрењем земљиште се обогаћује са око 35–40 t ha-1 органске масе и са 100–200 kg N ha-1 фиксираног из ваздуха, а од тога наредни усев искористи 40–50% азота. Ограничавајућа околност за интезивирање плодореда јесте да је просечна величина газдинства у Републици Србији око 3 ха и да већина индивидуалних газдинстава базира своју производњу на задовољењу сопствених потреба, а да је врло мало комерцијалних индивидуалних газдинстава. У таквим условима, без укрупњавања поседа, врло је тешко организовати ратарску производњу у потпуним правилним, а посебно вишепољним, плодоредима. Ефикасност гајења здружених и покровних усева треба процењивати, с једне стране кроз подизање плодности и обогаћивање земљишта хранивима, спречавање ерозије, редукције корова, задржавања хранива и спречавање загађивања подземних вода, али и с аспекта економске исплативости. Краткорочна корист често може бити нижа од уложених средстава и рада те потребу за гајењем здружених и покровних усева треба размотрити за сваки конкретан случај.