Посебни системи гајења у функцији унапређења и заштите агроекосистема
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Фаворизовањем плодореда, здружених и покровних усева углавном се повећава биодиверзитет при чему се побољшава искоришћеност ресурса као што су земљиште, светлост, топлота и вода. Увођење ових система, у светлу постојања климатских промена, имају карактер, како индиректних и превентивних, тако и директних мера побољшања, заштите и унапређења агроекосистема. Посебан акценат је на очувању земљишта и унапређењу гајења усева кроз конзервацију земљишне влаге, очувању структуре, контроли корова, заштити од ерозије, побољшању потенцијалне плодности земљишта и др. Све то доводи до смањења примене ђубрива и пестицида с једне, односно заштити земљишта и животне средине уопште, с друге стране.
Фреквенција усева у овим системима највише зависи од одабраног система пољопривредне производње. Иако је у конвенционалним (класичним) системима број усева, а тиме и плодоредних поља, мањи треба тежити повећању биодиверзитета, како кроз увођење нових усева, тако и кроз осавремењавање постојећег сортимента... и стално увођење нових хибрида и сората гајених врста. У наведеним системима, махунарке морају имати већи значај, као у форми главних, тако и у форми накнадних, пострних и компонената здружених и покровних усева. Модернија истраживања подразумевају испитивање значаја посебних система гајења у стратегији управљања азотом у земљишту. Зеленишним ђубрењем земљиште се обогаћује са око 35–40 t ha-1 органске масе и са 100–200 kg N ha-1 фиксираног из ваздуха, а од тога наредни усев искористи 40–50% азота.
Ограничавајућа околност за интезивирање плодореда јесте да је просечна величина газдинства у Републици Србији око 3 ха и да већина индивидуалних газдинстава базира своју производњу на задовољењу сопствених потреба, а да је врло мало комерцијалних индивидуалних газдинстава. У таквим условима, без укрупњавања поседа, врло је тешко организовати ратарску производњу у потпуним правилним, а посебно вишепољним, плодоредима. Ефикасност гајења здружених и покровних усева треба процењивати, с једне стране кроз подизање плодности и обогаћивање земљишта хранивима, спречавање ерозије, редукције корова, задржавања хранива и спречавање загађивања подземних вода, али и с аспекта економске исплативости. Краткорочна корист често може бити нижа од уложених средстава и рада те потребу за гајењем здружених и покровних усева треба размотрити за сваки конкретан случај.
Кључне речи:
plodored / pokrovni i združeni usevi / sistemi gajenja / zemljišteИзвор:
Монографија САНУ-а: Научно-стручни скуп „Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије“, 2019, Knjiga 14, 97-121Издавач:
- Srpska akademija nauka i umetnosti,Одељењe хемијских и биолошких наука
Институција/група
Poljoprivredni fakultetTY - CHAP AU - Dolijanović, Željko AU - Kovačević, Dušan AU - Oljača, Snežana PY - 2019 UR - http://aspace.agrif.bg.ac.rs/handle/123456789/6567 AB - Фаворизовањем плодореда, здружених и покровних усева углавном се повећава биодиверзитет при чему се побољшава искоришћеност ресурса као што су земљиште, светлост, топлота и вода. Увођење ових система, у светлу постојања климатских промена, имају карактер, како индиректних и превентивних, тако и директних мера побољшања, заштите и унапређења агроекосистема. Посебан акценат је на очувању земљишта и унапређењу гајења усева кроз конзервацију земљишне влаге, очувању структуре, контроли корова, заштити од ерозије, побољшању потенцијалне плодности земљишта и др. Све то доводи до смањења примене ђубрива и пестицида с једне, односно заштити земљишта и животне средине уопште, с друге стране. Фреквенција усева у овим системима највише зависи од одабраног система пољопривредне производње. Иако је у конвенционалним (класичним) системима број усева, а тиме и плодоредних поља, мањи треба тежити повећању биодиверзитета, како кроз увођење нових усева, тако и кроз осавремењавање постојећег сортимента и стално увођење нових хибрида и сората гајених врста. У наведеним системима, махунарке морају имати већи значај, као у форми главних, тако и у форми накнадних, пострних и компонената здружених и покровних усева. Модернија истраживања подразумевају испитивање значаја посебних система гајења у стратегији управљања азотом у земљишту. Зеленишним ђубрењем земљиште се обогаћује са око 35–40 t ha-1 органске масе и са 100–200 kg N ha-1 фиксираног из ваздуха, а од тога наредни усев искористи 40–50% азота. Ограничавајућа околност за интезивирање плодореда јесте да је просечна величина газдинства у Републици Србији око 3 ха и да већина индивидуалних газдинстава базира своју производњу на задовољењу сопствених потреба, а да је врло мало комерцијалних индивидуалних газдинстава. У таквим условима, без укрупњавања поседа, врло је тешко организовати ратарску производњу у потпуним правилним, а посебно вишепољним, плодоредима. Ефикасност гајења здружених и покровних усева треба процењивати, с једне стране кроз подизање плодности и обогаћивање земљишта хранивима, спречавање ерозије, редукције корова, задржавања хранива и спречавање загађивања подземних вода, али и с аспекта економске исплативости. Краткорочна корист често може бити нижа од уложених средстава и рада те потребу за гајењем здружених и покровних усева треба размотрити за сваки конкретан случај. PB - Srpska akademija nauka i umetnosti,Одељењe хемијских и биолошких наука T2 - Монографија САНУ-а: Научно-стручни скуп „Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије“ T1 - Посебни системи гајења у функцији унапређења и заштите агроекосистема EP - 121 SP - 97 VL - Knjiga 14 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6567 ER -
@inbook{ author = "Dolijanović, Željko and Kovačević, Dušan and Oljača, Snežana", year = "2019", abstract = "Фаворизовањем плодореда, здружених и покровних усева углавном се повећава биодиверзитет при чему се побољшава искоришћеност ресурса као што су земљиште, светлост, топлота и вода. Увођење ових система, у светлу постојања климатских промена, имају карактер, како индиректних и превентивних, тако и директних мера побољшања, заштите и унапређења агроекосистема. Посебан акценат је на очувању земљишта и унапређењу гајења усева кроз конзервацију земљишне влаге, очувању структуре, контроли корова, заштити од ерозије, побољшању потенцијалне плодности земљишта и др. Све то доводи до смањења примене ђубрива и пестицида с једне, односно заштити земљишта и животне средине уопште, с друге стране. Фреквенција усева у овим системима највише зависи од одабраног система пољопривредне производње. Иако је у конвенционалним (класичним) системима број усева, а тиме и плодоредних поља, мањи треба тежити повећању биодиверзитета, како кроз увођење нових усева, тако и кроз осавремењавање постојећег сортимента и стално увођење нових хибрида и сората гајених врста. У наведеним системима, махунарке морају имати већи значај, као у форми главних, тако и у форми накнадних, пострних и компонената здружених и покровних усева. Модернија истраживања подразумевају испитивање значаја посебних система гајења у стратегији управљања азотом у земљишту. Зеленишним ђубрењем земљиште се обогаћује са око 35–40 t ha-1 органске масе и са 100–200 kg N ha-1 фиксираног из ваздуха, а од тога наредни усев искористи 40–50% азота. Ограничавајућа околност за интезивирање плодореда јесте да је просечна величина газдинства у Републици Србији око 3 ха и да већина индивидуалних газдинстава базира своју производњу на задовољењу сопствених потреба, а да је врло мало комерцијалних индивидуалних газдинстава. У таквим условима, без укрупњавања поседа, врло је тешко организовати ратарску производњу у потпуним правилним, а посебно вишепољним, плодоредима. Ефикасност гајења здружених и покровних усева треба процењивати, с једне стране кроз подизање плодности и обогаћивање земљишта хранивима, спречавање ерозије, редукције корова, задржавања хранива и спречавање загађивања подземних вода, али и с аспекта економске исплативости. Краткорочна корист често може бити нижа од уложених средстава и рада те потребу за гајењем здружених и покровних усева треба размотрити за сваки конкретан случај.", publisher = "Srpska akademija nauka i umetnosti,Одељењe хемијских и биолошких наука", journal = "Монографија САНУ-а: Научно-стручни скуп „Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије“", booktitle = "Посебни системи гајења у функцији унапређења и заштите агроекосистема", pages = "121-97", volume = "Knjiga 14", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6567" }
Dolijanović, Ž., Kovačević, D.,& Oljača, S.. (2019). Посебни системи гајења у функцији унапређења и заштите агроекосистема. in Монографија САНУ-а: Научно-стручни скуп „Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије“ Srpska akademija nauka i umetnosti,Одељењe хемијских и биолошких наука., Knjiga 14, 97-121. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6567
Dolijanović Ž, Kovačević D, Oljača S. Посебни системи гајења у функцији унапређења и заштите агроекосистема. in Монографија САНУ-а: Научно-стручни скуп „Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије“. 2019;Knjiga 14:97-121. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6567 .
Dolijanović, Željko, Kovačević, Dušan, Oljača, Snežana, "Посебни системи гајења у функцији унапређења и заштите агроекосистема" in Монографија САНУ-а: Научно-стручни скуп „Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије“, Knjiga 14 (2019):97-121, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6567 .