Konstantinović, Bojan

Link to this page

Authority KeyName Variants
eae92795-dc4b-4eb3-ac09-1ba85df070a1
  • Konstantinović, Bojan (3)
Projects

Author's Bibliography

Razvoj i značaj herbologije u očuvanju zdravlja biljaka u Srbiji

Janjić, Vaskrsija; Vrbničanin, Sava; Goran, Malidža; Radivojević, Ljiljana; Pavlović, Danijela; Božić, Dragana; Konstantinović, Bojan

(SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTU - SANU, 2022)

TY  - CONF
AU  - Janjić, Vaskrsija
AU  - Vrbničanin, Sava
AU  - Goran, Malidža
AU  - Radivojević, Ljiljana
AU  - Pavlović, Danijela
AU  - Božić, Dragana
AU  - Konstantinović, Bojan
PY  - 2022
UR  - http://aspace.agrif.bg.ac.rs/handle/123456789/6789
AB  - Развој Хербологије (биологија, екологија и сузбијање корова) као научне и стручне дисциплине, код нас и у свету, везује се за прву половину XX века. Појава хербицида за сузбијање корова представља прекретницу у развоју знања о проблемима корова, посебно о мерама за њихово сузбијање. То се десило четрдесетих година прошлог века (1938. године) када је Irvin открио β-нафта сирћетну киселину, као физиолошки активно хемијско једињење, што је допринело да Pokorni 1941. године синтетише први хербицид 2,4-D. Југословенска комисија за корове, у оквиру Савезне привредне коморе, формирана је 1955. године. Чланови те комисјије су били истакнути стручњаци тога доба са простора бивше СФРЈ: Војислав Новаковић, Стојан Чутурило, Момчило Којић, Александар Станковић и други. Године, 1956. године, у Српској академији наука и уметности, одржано је Прво саветовање о борби против корова (прво такве врсте у Европи) под покровитељством Савета Академија наука ФНРЈ. У периоду од 1955 до 1975. године одржано је 11 југословенских саветовања о борби против корова. Поред саветовања општег типа организовано је и успешно спроведено седам специфичних саветовања и симпозијума. Југословенско друштво за проучавање и сузбијање корова иницирало је и организовало Први конгрес о коровима 1980. године. Након тога одржан је значајан број конгреса, симпозијума и саветовања са различитим тематикама из области биолошко-еколошких проучавања корова и њиховог сузбијања. Са распадом Југославије, односно од 1992. године активности Југословенског друштва за проучавање и сузбијање корова преузело је новоформирано Херболошко друштво Србије. До сада је организовано десет конгреса о коровима и три међународна симпозијума. Наши истраживачи своје резултате из различитих сегмената херболошке проблематике публикују у више домаћих часописа: Acta herbologica, Pesticide & Phytomedicina, Заштита биља, Биљни лекар и др. У Србији научна и стручна активност херболога реализује се у оквиру пројеката које финансира МПНТР и МПШВ Р. Србије. Тренутно и у скоријој прошлости наши истраживачи укључени су у више међународних пројеката (TEMPUS, FP7-REGPOT, IPA, COST акција, билатерални пројеки, ERASMUS+). На универзитетима тематика о коровима предаје се у оквиру више предмета на основним, мастер и докторским студијама. Поред великог броја дипломских и мастер радова такође и значајан број докторских дисертација је одбрањен са темама из области: коровдске вегетације, инвазивни корови, резистентност корова и толерантност усева на хербициде, интеракција усев-коров, ефикасност и селективност хербицида, нехемијске мере сузбијања корова, итд. Такође, наши истакнути херболози су објавили значајан број монографија, уџбеника, приручника и практикума, а међу њима посебно су се истакли М. Којић и В. Јањић. Претходна, актуелна као и будућа истраживања из хербологије фокусирана су на: проучавања у области диверзитета коровске флоре и вегетације, као и популационе екологије са циљем очувања генофонда и развоја нових биотехнологија у заштити биља; мапирање економски штетних и инвазивних корова и развој софтвера у циљу предвиђања појаве и њиховог ширења; мултидисциплинарни приступ у анализи и разумевању толерантности усева и резистентности корова на хербициде и њихов утицај на глобалну производњу хране; развој модела за процену појаве корова на основу процењених резерви семена и вегетативних репродуктивних органа у земљишту; критично време за сузбијање корова и прагови штетности у циљу унапређење система сузбијања корова у различитим системима биљне произодње; рационализација у примени хербицида, побољшање формулација које се тичу висококвалитетне и сигурне производње хране; истраживања у области биохербицида као будуће генерације средстава за сузбијање корова чија примена треба да буде одржива са аспекта здравља биља и животне средине; развој, унапређење и имплементација нехемијских мера у сузбијању корова као важног сегемента интегралног система сузбијања корова, односно јединог прихватљивог у органској производњи; побољшање интегрисаног управљања коровима у конвенционалној биљној производњи итд.
PB  - SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTU - SANU
C3  - Zaštita zdravlja biljaka
T1  - Razvoj i značaj herbologije u očuvanju zdravlja biljaka u Srbiji
EP  - 170
SP  - 155
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6789
ER  - 
@conference{
author = "Janjić, Vaskrsija and Vrbničanin, Sava and Goran, Malidža and Radivojević, Ljiljana and Pavlović, Danijela and Božić, Dragana and Konstantinović, Bojan",
year = "2022",
abstract = "Развој Хербологије (биологија, екологија и сузбијање корова) као научне и стручне дисциплине, код нас и у свету, везује се за прву половину XX века. Појава хербицида за сузбијање корова представља прекретницу у развоју знања о проблемима корова, посебно о мерама за њихово сузбијање. То се десило четрдесетих година прошлог века (1938. године) када је Irvin открио β-нафта сирћетну киселину, као физиолошки активно хемијско једињење, што је допринело да Pokorni 1941. године синтетише први хербицид 2,4-D. Југословенска комисија за корове, у оквиру Савезне привредне коморе, формирана је 1955. године. Чланови те комисјије су били истакнути стручњаци тога доба са простора бивше СФРЈ: Војислав Новаковић, Стојан Чутурило, Момчило Којић, Александар Станковић и други. Године, 1956. године, у Српској академији наука и уметности, одржано је Прво саветовање о борби против корова (прво такве врсте у Европи) под покровитељством Савета Академија наука ФНРЈ. У периоду од 1955 до 1975. године одржано је 11 југословенских саветовања о борби против корова. Поред саветовања општег типа организовано је и успешно спроведено седам специфичних саветовања и симпозијума. Југословенско друштво за проучавање и сузбијање корова иницирало је и организовало Први конгрес о коровима 1980. године. Након тога одржан је значајан број конгреса, симпозијума и саветовања са различитим тематикама из области биолошко-еколошких проучавања корова и њиховог сузбијања. Са распадом Југославије, односно од 1992. године активности Југословенског друштва за проучавање и сузбијање корова преузело је новоформирано Херболошко друштво Србије. До сада је организовано десет конгреса о коровима и три међународна симпозијума. Наши истраживачи своје резултате из различитих сегмената херболошке проблематике публикују у више домаћих часописа: Acta herbologica, Pesticide & Phytomedicina, Заштита биља, Биљни лекар и др. У Србији научна и стручна активност херболога реализује се у оквиру пројеката које финансира МПНТР и МПШВ Р. Србије. Тренутно и у скоријој прошлости наши истраживачи укључени су у више међународних пројеката (TEMPUS, FP7-REGPOT, IPA, COST акција, билатерални пројеки, ERASMUS+). На универзитетима тематика о коровима предаје се у оквиру више предмета на основним, мастер и докторским студијама. Поред великог броја дипломских и мастер радова такође и значајан број докторских дисертација је одбрањен са темама из области: коровдске вегетације, инвазивни корови, резистентност корова и толерантност усева на хербициде, интеракција усев-коров, ефикасност и селективност хербицида, нехемијске мере сузбијања корова, итд. Такође, наши истакнути херболози су објавили значајан број монографија, уџбеника, приручника и практикума, а међу њима посебно су се истакли М. Којић и В. Јањић. Претходна, актуелна као и будућа истраживања из хербологије фокусирана су на: проучавања у области диверзитета коровске флоре и вегетације, као и популационе екологије са циљем очувања генофонда и развоја нових биотехнологија у заштити биља; мапирање економски штетних и инвазивних корова и развој софтвера у циљу предвиђања појаве и њиховог ширења; мултидисциплинарни приступ у анализи и разумевању толерантности усева и резистентности корова на хербициде и њихов утицај на глобалну производњу хране; развој модела за процену појаве корова на основу процењених резерви семена и вегетативних репродуктивних органа у земљишту; критично време за сузбијање корова и прагови штетности у циљу унапређење система сузбијања корова у различитим системима биљне произодње; рационализација у примени хербицида, побољшање формулација које се тичу висококвалитетне и сигурне производње хране; истраживања у области биохербицида као будуће генерације средстава за сузбијање корова чија примена треба да буде одржива са аспекта здравља биља и животне средине; развој, унапређење и имплементација нехемијских мера у сузбијању корова као важног сегемента интегралног система сузбијања корова, односно јединог прихватљивог у органској производњи; побољшање интегрисаног управљања коровима у конвенционалној биљној производњи итд.",
publisher = "SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTU - SANU",
journal = "Zaštita zdravlja biljaka",
title = "Razvoj i značaj herbologije u očuvanju zdravlja biljaka u Srbiji",
pages = "170-155",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6789"
}
Janjić, V., Vrbničanin, S., Goran, M., Radivojević, L., Pavlović, D., Božić, D.,& Konstantinović, B.. (2022). Razvoj i značaj herbologije u očuvanju zdravlja biljaka u Srbiji. in Zaštita zdravlja biljaka
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTU - SANU., 155-170.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6789
Janjić V, Vrbničanin S, Goran M, Radivojević L, Pavlović D, Božić D, Konstantinović B. Razvoj i značaj herbologije u očuvanju zdravlja biljaka u Srbiji. in Zaštita zdravlja biljaka. 2022;:155-170.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6789 .
Janjić, Vaskrsija, Vrbničanin, Sava, Goran, Malidža, Radivojević, Ljiljana, Pavlović, Danijela, Božić, Dragana, Konstantinović, Bojan, "Razvoj i značaj herbologije u očuvanju zdravlja biljaka u Srbiji" in Zaštita zdravlja biljaka (2022):155-170,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6789 .

Chemical composition of ambrosia Trifida L. And its allelopathic influence on crops

Šućur, Jovana; Konstantinović, Bojan; Crnković, Marina; Bursić, Vojislava; Samardžić, Nataša; Malenčić, Đorđe; Prvulović, Dejan; Popov, Milena; Vuković, Gorica

(MDPI, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Šućur, Jovana
AU  - Konstantinović, Bojan
AU  - Crnković, Marina
AU  - Bursić, Vojislava
AU  - Samardžić, Nataša
AU  - Malenčić, Đorđe
AU  - Prvulović, Dejan
AU  - Popov, Milena
AU  - Vuković, Gorica
PY  - 2021
UR  - http://aspace.agrif.bg.ac.rs/handle/123456789/5960
AB  - Phytotoxic substances released by invasive plants have been reported to have anti‐pathogen, anti‐herbivore, and allelopathic activity. The aim of this study was to determine the allelopathic influence of the Ambrosia trifida L. on oxidative stress parameters (the lipid peroxidation process; reduced glutathione (GSH) content; and activity of antioxidant enzymes catalase (CAT), superoxide dismutase (SOD), and peroxidase (PX)) and phenolic compounds (total phenolic and tannin content) in maize (Zea mays L.), soybean (Glycine max L.), and sunflower (Helianthus annuus L.) crops to explore the effect of released allelochemicals through A. trifida root on crops. An analysis by HPLC confirmed the presence of protocatechuic acid, p‐hydroxybenzoic acid, vanillic acid, and syringic acid as major components in the A. trifida. Based on the obtained results for oxidative stress parameters, it can be concluded that the sunflower was the most sensitive species to A. trifida allelochemicals among the tested crops. The other two crops tested showed a different sensitivity to A. trifida. The soybean did not show sensitivity, while the maize showed sensitivity only 10 days after the sowing.
PB  - MDPI
T2  - Plants
T1  - Chemical composition of ambrosia Trifida L. And its allelopathic influence on crops
IS  - 10
SP  - 2222
VL  - 10
DO  - 10.3390/plants10102222
ER  - 
@article{
author = "Šućur, Jovana and Konstantinović, Bojan and Crnković, Marina and Bursić, Vojislava and Samardžić, Nataša and Malenčić, Đorđe and Prvulović, Dejan and Popov, Milena and Vuković, Gorica",
year = "2021",
abstract = "Phytotoxic substances released by invasive plants have been reported to have anti‐pathogen, anti‐herbivore, and allelopathic activity. The aim of this study was to determine the allelopathic influence of the Ambrosia trifida L. on oxidative stress parameters (the lipid peroxidation process; reduced glutathione (GSH) content; and activity of antioxidant enzymes catalase (CAT), superoxide dismutase (SOD), and peroxidase (PX)) and phenolic compounds (total phenolic and tannin content) in maize (Zea mays L.), soybean (Glycine max L.), and sunflower (Helianthus annuus L.) crops to explore the effect of released allelochemicals through A. trifida root on crops. An analysis by HPLC confirmed the presence of protocatechuic acid, p‐hydroxybenzoic acid, vanillic acid, and syringic acid as major components in the A. trifida. Based on the obtained results for oxidative stress parameters, it can be concluded that the sunflower was the most sensitive species to A. trifida allelochemicals among the tested crops. The other two crops tested showed a different sensitivity to A. trifida. The soybean did not show sensitivity, while the maize showed sensitivity only 10 days after the sowing.",
publisher = "MDPI",
journal = "Plants",
title = "Chemical composition of ambrosia Trifida L. And its allelopathic influence on crops",
number = "10",
pages = "2222",
volume = "10",
doi = "10.3390/plants10102222"
}
Šućur, J., Konstantinović, B., Crnković, M., Bursić, V., Samardžić, N., Malenčić, Đ., Prvulović, D., Popov, M.,& Vuković, G.. (2021). Chemical composition of ambrosia Trifida L. And its allelopathic influence on crops. in Plants
MDPI., 10(10), 2222.
https://doi.org/10.3390/plants10102222
Šućur J, Konstantinović B, Crnković M, Bursić V, Samardžić N, Malenčić Đ, Prvulović D, Popov M, Vuković G. Chemical composition of ambrosia Trifida L. And its allelopathic influence on crops. in Plants. 2021;10(10):2222.
doi:10.3390/plants10102222 .
Šućur, Jovana, Konstantinović, Bojan, Crnković, Marina, Bursić, Vojislava, Samardžić, Nataša, Malenčić, Đorđe, Prvulović, Dejan, Popov, Milena, Vuković, Gorica, "Chemical composition of ambrosia Trifida L. And its allelopathic influence on crops" in Plants, 10, no. 10 (2021):2222,
https://doi.org/10.3390/plants10102222 . .
10
9

Potential dill (Anethum graveolens L.) uses in organic agriculture

Aćimović, Milica; Popović, Sanja; Popović, Aleksandra; Grahovac, Mila; Konstantinović, Bojan; Maširević, Stevan; Oljača, Snežana

(Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet - Departman za zaštitu bilja i životne sredine "dr Pavla Vukasovića", Novi Sad, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Aćimović, Milica
AU  - Popović, Sanja
AU  - Popović, Aleksandra
AU  - Grahovac, Mila
AU  - Konstantinović, Bojan
AU  - Maširević, Stevan
AU  - Oljača, Snežana
PY  - 2015
UR  - http://aspace.agrif.bg.ac.rs/handle/123456789/3883
AB  - Dill (Anethum graveolens L.)is an annual herbaceous plant from the Apiaceae family, with characteristic odor coming from an essential oil, whose main components are carvone and limonene. Dill's fruit and leaf, i.e. its aerial parts, are in common use. This plant is widely used for medicinal purposes and as a spice. In addition, it can be used in organic agriculture, chiefly to increase biodiversity by combining it with other crops, or grown as a protective crop. It was also found that allelochemicals produced by dill have herbicidal effect, while essential oil and extracts have fungicidal and insecticidal effect. Moreover, dill is used in animal nutrition as a natural growth promoter.
AB  - Mirođija (Anethum graveolens L.) je jednogodišnja zeljasta biljka iz familije Apiaceae, vrlo karakterističnog mirisa koji potiče od etarskog ulja, čije su glavne komponente karvon i limonen. Kod mirođije se obično koristi plod i list, odnosno nadzemni deo. Ova biljka ima široku upotrebu u medicinske svrhe, ali i kao začin. Pored toga, može da se koristi i u organskoj poljoprivredi i to za povećanje biodiverziteta združivanjem sa drugim usevima, ili kao zaštitni usev. Takođe, ustanovljeno je da alelohemikalije koje produkuje ova biljka imaju herbicidni efekat, a etarsko ulje i ekstrakti deluju fungicidno i insekticidno. Uz to, mirođija ima primenu i u ishrani životinja kao prirodni stimulator rasta.
PB  - Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet - Departman za zaštitu bilja i životne sredine "dr Pavla Vukasovića", Novi Sad
T2  - Biljni lekar
T1  - Potential dill (Anethum graveolens L.) uses in organic agriculture
T1  - Biološke vrednosti mirođije (Anethum graveolens L.) i njen potencijal za primenu u organskoj poljoprivredi
EP  - 286
IS  - 3
SP  - 281
VL  - 43
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_3883
ER  - 
@article{
author = "Aćimović, Milica and Popović, Sanja and Popović, Aleksandra and Grahovac, Mila and Konstantinović, Bojan and Maširević, Stevan and Oljača, Snežana",
year = "2015",
abstract = "Dill (Anethum graveolens L.)is an annual herbaceous plant from the Apiaceae family, with characteristic odor coming from an essential oil, whose main components are carvone and limonene. Dill's fruit and leaf, i.e. its aerial parts, are in common use. This plant is widely used for medicinal purposes and as a spice. In addition, it can be used in organic agriculture, chiefly to increase biodiversity by combining it with other crops, or grown as a protective crop. It was also found that allelochemicals produced by dill have herbicidal effect, while essential oil and extracts have fungicidal and insecticidal effect. Moreover, dill is used in animal nutrition as a natural growth promoter., Mirođija (Anethum graveolens L.) je jednogodišnja zeljasta biljka iz familije Apiaceae, vrlo karakterističnog mirisa koji potiče od etarskog ulja, čije su glavne komponente karvon i limonen. Kod mirođije se obično koristi plod i list, odnosno nadzemni deo. Ova biljka ima široku upotrebu u medicinske svrhe, ali i kao začin. Pored toga, može da se koristi i u organskoj poljoprivredi i to za povećanje biodiverziteta združivanjem sa drugim usevima, ili kao zaštitni usev. Takođe, ustanovljeno je da alelohemikalije koje produkuje ova biljka imaju herbicidni efekat, a etarsko ulje i ekstrakti deluju fungicidno i insekticidno. Uz to, mirođija ima primenu i u ishrani životinja kao prirodni stimulator rasta.",
publisher = "Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet - Departman za zaštitu bilja i životne sredine "dr Pavla Vukasovića", Novi Sad",
journal = "Biljni lekar",
title = "Potential dill (Anethum graveolens L.) uses in organic agriculture, Biološke vrednosti mirođije (Anethum graveolens L.) i njen potencijal za primenu u organskoj poljoprivredi",
pages = "286-281",
number = "3",
volume = "43",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_3883"
}
Aćimović, M., Popović, S., Popović, A., Grahovac, M., Konstantinović, B., Maširević, S.,& Oljača, S.. (2015). Potential dill (Anethum graveolens L.) uses in organic agriculture. in Biljni lekar
Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet - Departman za zaštitu bilja i životne sredine "dr Pavla Vukasovića", Novi Sad., 43(3), 281-286.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_3883
Aćimović M, Popović S, Popović A, Grahovac M, Konstantinović B, Maširević S, Oljača S. Potential dill (Anethum graveolens L.) uses in organic agriculture. in Biljni lekar. 2015;43(3):281-286.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_3883 .
Aćimović, Milica, Popović, Sanja, Popović, Aleksandra, Grahovac, Mila, Konstantinović, Bojan, Maširević, Stevan, Oljača, Snežana, "Potential dill (Anethum graveolens L.) uses in organic agriculture" in Biljni lekar, 43, no. 3 (2015):281-286,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_3883 .