Odnos broja rekombinacionih ciklusa i stabilnosti prinosa oplemenjivačke populacije kukuruza sa egzotičnom germplazmom

Abstract

Синтетичка популација кукуруза (1601/5 × ZPL913)F2 = R0) са 25% егзотичне гермплазме је коришћена да се процени: (i) интеракција генотип × спољашња средина и стабилност генотипова коришћенејем непараметријске статистике; (ii) ефекат три (R3) и пет (R5) циклуса рекомбинација на стабилност приноса генотипова; (iii) однос различитих непараметријских показатеља стабилности. Повећање просечног приноса зрна је био значајан (P < 0.01) у R3 и R5 у поређењу са R0 (почетна популација без рекомбинација), док је незначајност постојала између R3 и R5. Анализа варијанса је показала значајност (P < 0.01) ефеката средине, фамилија по сету, интеракције средина × сет, интеракције фамилија × средина по сету. Процедура по Bredenkampu је утврдила незначајност интеракције без измене ранга, док је van der Laan-de Kroon тест утврдио значајност (P < 0.01) интеракције са изменом ранга Г × (Е). Значајност (P < 0.01) разлика у стабилности су утврђене између R3-сета 1 и R5- сета 1, R0-сета 3 и R5-сета 3 помоћу Си(3), као и између R0-сета 3 и R5-сета 3 помоћу Си(6). Популација која је садржала већи број стабилних генотипова је била R0 у поређењу са R5 што је утврђено помоћу Си(3) и Си(6). Такође је R3 популација садржавала већи број стабилних генотипова у поређењу са R5, што је утврђено помоћу Си(3). Показано је да су додатни циклуси рекомбинација водили смањењу стабилности приноса генотипова.