Effects of cropping system on weediness and productivity of cropped soya bean

Abstract

Проучавања везана за повећање броја усева у плодоредима, прелазак са монокултуре и двопољног на тропољни плодоред, увођењем усева соје, су позната од раније, али таква проучавања нису имплементирана у ширу праксу. Разлози су бројни, а најважнија су два: мања заступљеност усева соје у сетвеној структури и други је што за разлику од осталих њивских биљака, соја није толико осетљива на гајење у монокултури, посебно краћој. Краткотрајна монокултура (поновљена сетва) соје више утиче на ширење корова, биљних болести и штеточина, док је опадање приноса мање изражено. Међутим, у новије време, врло често се код пољопривредних произвођача у Србији, срећу и тропољни плодореди са учешћем соје. Испитиван је ниво закоровљености и родност соје на огледном школском добру Пољопривредног факултета - Радмиловац. Током двогодишњег периода истраживања праћен је утицај три система гајења: монокултуре и два различита плодореда (тропољни и шестопољни) на закоровљеност и продуктивност усева соје. Просечна закоровљеност усева соје, изражена кроз укупну свежу масу корова, била је мања на површинама са испитиваним плодоредима у односу на монокултуру, посебно у систему тропољног плодореда. Смањена закоровљеност на овим системима утицала је на остварење значајно већег приноса зрна соје.