ПРИНОС ЗРНА ПШЕНИЦЕ У ЗАВИСНОСТИ ОД ВРСТЕ ПЛОДОРЕДА
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Плодоред, као систем коришћења обрадивих површина има велики значај у гајењу једногодишњих усева. Правилно смењивање усева у времену и простору посебно је значајно за оне усеве који уопште не подносе гајење у монокултури, а један од таквих усева је озима пшеница.
У раду је испитиван утицај гајења пшенице у двопољном и шестопољном плодореду на принос у односу на гајење озиме пшенице у монокултури. Истраживања су обављена на огледном школском добру Пољопривредног факултета (Радмиловцу) у периоду од 2000. до 2004. године. У класичном двопољном плодореду, често присутном код пољопривредних произвођача, смењују се кукуруз и озима пшеница. У шестопољни плодоред су укључени кукуруз, сунцокрет, озима пшеница, соја, јари јечам+црвена детелина и црвена детелина. Сорта озиме пшенице која је послужила као објекат истраживања је била Победа. Испитивања су вршена у условима природног водног режима на земљишту типа излужени чернозем.
Најмањи принос зрна озиме пшенице је остварен у сушној 2003. го...дини (3,10 t/ha) а највећи у 2002. години (4,72 t/ha). Статистички значајна разлика није постојала само између 2001. (4,53 t/ha) и 2004. године (4,62 t/ha). Разлика у приносу оствареном у двопољном (4,10 t/ha) и шестопољном плодореду (4,52 t/ha) је била статистички врло значајно већа у односу на принос у монокултури (3,70 t/ha).
Кључне речи:
озима пшеница / принос зрна / шестопољни плодоред / двопољни плодоред / монокултураИзвор:
Agroznanje/Agro-knowledge Journal, 2005, 6, 1, 69-75Издавач:
- University of Banja Luka Faculty of Agriculture Bulevar vojvode Petra Bojovića 1A 78000 Banja Luka Bosnia and Herzegovina
Институција/група
Poljoprivredni fakultetTY - JOUR AU - Dolijanović, Željko AU - Kovačević, Dušan AU - Oljača, Snežana AU - Jovanović, Života PY - 2005 UR - http://aspace.agrif.bg.ac.rs/handle/123456789/6563 AB - Плодоред, као систем коришћења обрадивих површина има велики значај у гајењу једногодишњих усева. Правилно смењивање усева у времену и простору посебно је значајно за оне усеве који уопште не подносе гајење у монокултури, а један од таквих усева је озима пшеница. У раду је испитиван утицај гајења пшенице у двопољном и шестопољном плодореду на принос у односу на гајење озиме пшенице у монокултури. Истраживања су обављена на огледном школском добру Пољопривредног факултета (Радмиловцу) у периоду од 2000. до 2004. године. У класичном двопољном плодореду, често присутном код пољопривредних произвођача, смењују се кукуруз и озима пшеница. У шестопољни плодоред су укључени кукуруз, сунцокрет, озима пшеница, соја, јари јечам+црвена детелина и црвена детелина. Сорта озиме пшенице која је послужила као објекат истраживања је била Победа. Испитивања су вршена у условима природног водног режима на земљишту типа излужени чернозем. Најмањи принос зрна озиме пшенице је остварен у сушној 2003. години (3,10 t/ha) а највећи у 2002. години (4,72 t/ha). Статистички значајна разлика није постојала само између 2001. (4,53 t/ha) и 2004. године (4,62 t/ha). Разлика у приносу оствареном у двопољном (4,10 t/ha) и шестопољном плодореду (4,52 t/ha) је била статистички врло значајно већа у односу на принос у монокултури (3,70 t/ha). PB - University of Banja Luka Faculty of Agriculture Bulevar vojvode Petra Bojovića 1A 78000 Banja Luka Bosnia and Herzegovina T2 - Agroznanje/Agro-knowledge Journal T1 - ПРИНОС ЗРНА ПШЕНИЦЕ У ЗАВИСНОСТИ ОД ВРСТЕ ПЛОДОРЕДА EP - 75 IS - 1 SP - 69 VL - 6 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6563 ER -
@article{ author = "Dolijanović, Željko and Kovačević, Dušan and Oljača, Snežana and Jovanović, Života", year = "2005", abstract = "Плодоред, као систем коришћења обрадивих површина има велики значај у гајењу једногодишњих усева. Правилно смењивање усева у времену и простору посебно је значајно за оне усеве који уопште не подносе гајење у монокултури, а један од таквих усева је озима пшеница. У раду је испитиван утицај гајења пшенице у двопољном и шестопољном плодореду на принос у односу на гајење озиме пшенице у монокултури. Истраживања су обављена на огледном школском добру Пољопривредног факултета (Радмиловцу) у периоду од 2000. до 2004. године. У класичном двопољном плодореду, често присутном код пољопривредних произвођача, смењују се кукуруз и озима пшеница. У шестопољни плодоред су укључени кукуруз, сунцокрет, озима пшеница, соја, јари јечам+црвена детелина и црвена детелина. Сорта озиме пшенице која је послужила као објекат истраживања је била Победа. Испитивања су вршена у условима природног водног режима на земљишту типа излужени чернозем. Најмањи принос зрна озиме пшенице је остварен у сушној 2003. години (3,10 t/ha) а највећи у 2002. години (4,72 t/ha). Статистички значајна разлика није постојала само између 2001. (4,53 t/ha) и 2004. године (4,62 t/ha). Разлика у приносу оствареном у двопољном (4,10 t/ha) и шестопољном плодореду (4,52 t/ha) је била статистички врло значајно већа у односу на принос у монокултури (3,70 t/ha).", publisher = "University of Banja Luka Faculty of Agriculture Bulevar vojvode Petra Bojovića 1A 78000 Banja Luka Bosnia and Herzegovina", journal = "Agroznanje/Agro-knowledge Journal", title = "ПРИНОС ЗРНА ПШЕНИЦЕ У ЗАВИСНОСТИ ОД ВРСТЕ ПЛОДОРЕДА", pages = "75-69", number = "1", volume = "6", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6563" }
Dolijanović, Ž., Kovačević, D., Oljača, S.,& Jovanović, Ž.. (2005). ПРИНОС ЗРНА ПШЕНИЦЕ У ЗАВИСНОСТИ ОД ВРСТЕ ПЛОДОРЕДА. in Agroznanje/Agro-knowledge Journal University of Banja Luka Faculty of Agriculture Bulevar vojvode Petra Bojovića 1A 78000 Banja Luka Bosnia and Herzegovina., 6(1), 69-75. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6563
Dolijanović Ž, Kovačević D, Oljača S, Jovanović Ž. ПРИНОС ЗРНА ПШЕНИЦЕ У ЗАВИСНОСТИ ОД ВРСТЕ ПЛОДОРЕДА. in Agroznanje/Agro-knowledge Journal. 2005;6(1):69-75. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6563 .
Dolijanović, Željko, Kovačević, Dušan, Oljača, Snežana, Jovanović, Života, "ПРИНОС ЗРНА ПШЕНИЦЕ У ЗАВИСНОСТИ ОД ВРСТЕ ПЛОДОРЕДА" in Agroznanje/Agro-knowledge Journal, 6, no. 1 (2005):69-75, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6563 .