SRPSKA INDUSTRIJA SEMENA I UNIVERZITET POSLE TRANZICIJE

Abstract

In this paper we discuss the cooperation of the Serbian agricultural institutes, faculties and seed industry which are deserved for the development of seed science and technology and its applications in the sector of agriculture. It is particularly emphasized the connection between research and educational institutions in the field of biotechnology and the importance of their alienation. In addition, it raised a question concerning the reorganization of the existing universities and research institutes in Serbia after the Bologna reform.

Univerzitet i polјoprivredni instituti u drugoj polovini ХХ stoleća izveli su uspešan prenos znanja iz razvijenih zemalјa u SFRJ. Pre dvadesetak godina zapoĉela je tranzicija drţava istoĉne i jugoistoĉne Evrope što je dovelo do znaĉajnih promena polјoprivrede i obrazovanja. Mnoga velika srpska polјoprivredna preduzeća nestala su sa privredne scene a njihovo mesto zauzele su strane kompanije. Promene su zahvatile i oblast visokog obrazovanja te se danas oseća potreba da se aktualizuje veza izmeĊu naših univerziteta, istraţivaĉkih istitucija u oblasti polјoprivrede i industrije semena kao vaţnog dela javnog ţivota. Naime, sredinom prošlog veka na prostoru SFRJ obrazovana je mreţa polјoprivrednih istraţivaĉkih instituta i preduzeća koja su postigla znaĉajne uspehe u oblasti selekcije i proizvodnje semena. U senci ovog uspeha ostala je ĉinjenica da su polјoprivredni instituti od univerziteta preuzeli znaĉajan deo istraţivanja što je ograniĉilo univerzitete, budući da je veći deo laboratorija i opreme bio u institutima. Univeziteti su zajedno sa institutima imali sve: studente, nastavnike, laboratorije, istraţivaĉku opremu, ali oni su tada, kao i danas, bili organizaciono odvojeni te ni jedni ni drugi nisu mogli da ostvare veće rezultate. U uslovima društvene svojine ovaj naĉin rada bio je odrţiv. Danas je takvo razdvajanje smetnja njihovom razvoju te se polјoprivredni instituti prilagoĊavaju privredi u kojoj dominira privatna svojina. Shodno promenama u društvu, postojeća drţavna univerzitetska mreţa pretrpela je promene primenom bolonjske reforme kojom je srpsko visoko obrazovanje upodoblјeno eropskom školskom prostoru. Na osnovu dosadašnjeg iskustva naziru se tri scenarija ureĊenja univerziteta. Prvi je oĉuvanje postojeće organizacije (pluralizam uz tihe, evolutivne promene), drugi je ukidanje privatnih univerziteta (radikalno rešenje), treći je podela postojećih univerziteta na manje celine prema nauĉnim oblastima (tehniĉki, biotehnološki i td). Moguća regionalizacija Srbije nametnuće pitanje poloţaja univerziteta u odnosu na lokalnu samoupravu (gradove) tj. da li su univerziteti isklјuĉivo nacionalne (drţavne) institucije? Buduće promene visokog obrazovanja morale bi da poĊu od toga da će se jedan deo instituta pridruţiti univerzitetima dok će ostali oĉuvati svoju pravnu samostalnost i postati ono što su uvek i bili – preduzeća koja se bave proizvodnjom i prodajom semenske robe. Ova transformacija olakšala bi ureĊenje odnosa izmeĊu polјoprivrednih instituta (semenskih preduzeća), univerziteta i banke bilјnih gena. To je od posebnog znaĉaja budući da u postojećim istraţivaĉkim programima instituta, koje finansira vlada, nema jasne orijentacije na semenarstvo. Ne ĉudi što struĉna terminologija u oblasti semenarstva slabo razvijena a što bi se moglo pobolјšati udruţenim delovanjem predstavnika akademske zajednice i semenske industrije i podizanjem nivoa domaćih struĉnih ĉasopisa u ovoj oblasti. Pred industrijom semena i univerzitetom stoje brojna pitanja koja su od znaĉaja za dalјi razvoj semenarstva i polјoprivrede.