Comparative Analysis Of The Production Of Different Stocking Categories Of Carp In Semi-Intensive Systems

Abstract

Šaran (Cyprinus carpio) je kao slatkovodna vrsta široko zastupljena kada je u pitanju farmsko gajenje riba u centralnoj i istočnoj Evropi. Na području Srbije, “klasična” poluintenzivna proizvodnja je dominantan tip gajenja riba, sa preko 95% ukupno proizvedenog šarana, a zasnovana je na kombinaciji prirodne i dodatne hrane (žitarica i smeša koncentrata). Kada je reč o gajenju različitih kategorija šarana u okviru jednog proizvodnog objekta, uglavnom se pristupa gajenju samo jedne kategorije. Razlog tome su jednostavniji i manji manipulativni procesi prilikom izlova kao i sama ishrana riba, naročito kad su u pitanju žitarice i ručno hranjenje. Cilj ovog istraživanja je bio da se analiziraju mogućnosti gajenja mešanog nasada različitih kategorija šarana u odnosu na gajenje samo jedne kategorije. Eksperiment je realizovan na proizvodnom ribnjaku OZZ “Despotovo“ iz Despotova. U toku jedne proizvodne sezone, na ribnjačkim površinama A, B i C, analiziran je uticaj kombinovanog i nezavisnog gajenja dvogodišnjeg (S1+) i konzumnog šarana (S2+) na proizvodne karakteristike u poluintenzivnom sistemu gajenja, upotrebom peletirane hrane. Na osnovu dobijenih podataka o masi riba i količine potrošene hrane, dobijeni su rezultati ostvarenog prirasta (BWG) i koeficijenta konverzije hrane (FCR). Gajenjem jedne kategorije šarana ostvaren je bolji BWG nego kombinovanim gajenjem dve uzrasne kategorije riba u okviru istog proizvodnog objekta. Rezultati ostvarenog prirasta pokazali su razlike između jezera (A = 2 287 kg/ha; B = 1 399 kg/ha; C = 988 kg/ha). Razlog tome je potencijal prirasta nasađenih kategorija riba, jer se kod S1+ ostvaruje oko 3 puta veći prirast nego pri gajenju starije kategorije (S2+). FCR je takođe bio najniži pri gajenju samo S1+ (2.26). Pri kombinovanom gajenju S1+ i S2+ vrednost FCR bila viša (2.41) nego u jezeru A, ali i znatno niža nego pri gajenju S2+ u jezeru C (3.2). Korišćenje peletirane hrane sa višim sadržajem proteina (35/7), dodatno je uticalo na postizanje boljih rezultata kod S1+ gajene u jezeru A, nego kod S1+ i S2+ gajene u jezerima B i C. Ovo potvrđuju i drugi istraživači, koji ukazuju da je prirast riba bolji ukoliko je riba hranjena smešom sa većim sadržajem proteina, posebno onih životinjskog porekla. Razlike u FCR-u se pripisuju bržem metabolizmu koji je prisutan kod mlađih kategorija riba. Na osnovu vrednosti ostvarenog prirasta riba, gajenjem samo S1+ (A = 2 287 kg/ha) ili S2+ (C = 988 kg/ha), postiže se za 10% niža vrednost nego pri kombinovanom gajenju S1+ i S2+ (B = 1 399 kg/ha). Razlog tome je što mlađe kategorije riba (usled zbijenijih branhiospina) bolje iskorišćavaju sitnije organizme koji čine prirodnu hranu, kao i sitnije frakcije dodatne hrane koja se brže raspada u vodi kada se u ishrani riba koristi peletirana hrana. Moglo bi se zaključiti da se bolji rezultati BWG i FCR ostvaruju ukoliko se gaji samo jedna kategorija riba. Međutim, na osnovu preračunatog odnosa u nasadu S1+ i S2+ (20 : 80) u okviru istog jezera i ostvarenog prirasta (kg/ha) u individualnom gajenju, može se zaključiti da je prirast viši za oko 10% pri gajenju mešanog nasada S1+ i S2+.