U poslednjih 20 godina zagađivanje slatkovodnih ekosistema toksičnim elementima je u porastu širom sveta. Zagađenjem su pogođeni pre svega izvori za vodosnabdevanje stanovništva i životno okruženje, ali i industrija kao i privreda uopšte. Međutim zbog perzistentnosti i transfera kroz lance ishrane i potencijalnog akumuliranja u ribama i drugim vodenim organizmima koji se koriste u ishrani, toksični elementi predstavljaju stalnu pretnju ljudskom zdravlju. Zagađivanje naših reka teškim metalima nameće pitanje ne samo zdravstvene ispravnosti riba iz reka već i riba iz ribnjaka obzirom da se većina šaranskih ribnjaka napaja vodom iz sistema kanala DTD.
Cilj ove studije je bio da se analizira koncentracija 9 elemenata u zooplanktonu koji predstavlja značajnu prirodnu hranu šarana u poluintenzivnom sistemu gajenja. Istraživanje je obavljeno na 4 ribnjačka objekta, tokom dva ciklusa gajenja šarana, od juna do oktobra, na ribnjaku „Despotovo“. Uzorci zooplanktona za analizu elemenata su uzima...ni sa tri tačke u svakom jezeru pomoću planktonske mrežice veličine 250 µm jednom mesečno. Na ovaj način su sakupljene samo krupnije veličinske klase zooplanktona (Cladocera i Copepoda), koje šaranska mlađ najviše konzumira. Sa svakog jezera je uziman po još jedan uzorak zooplanktona za kvantitativnu i taksonomsku analizu. Koncentracija elemenata je analizirana induktivno spregnutom plazma masenom (ICP-MS) i optičkom emisionom spektrometrijom (ICP-OES).
Rezultati su obrađeni jednofaktorijalnom analizom varijanse (ANOVA) u statističkom programu PAST 3.06. Značajnost razlika testirana je primenom Tukey’s post hoc testa. Podaci su klasifikovani na prolećni, letnji i jesenji aspekt tokom jednog proizvodnog ciklusa.
Cladocera su dominirale u populaciji zooplanktona, osim u junu kada su Copepoda bile zastupljenije. Iako nije bilo značajnih razlika u koncentraciji elemenata između godina, osim za Cu i Sr, uočen je karakterističan sezonski obrazac kretanja koncentracija elemenata tokom celog istraživanja. Prolećni i jesenji aspekti u 2012 su bili veći nego u 2013, dok je letnji aspekt u 2013 bio viši nego u 2012. godini. Izuzetak je bila koncentracija Zn u zooplanktonu gde je situacija bila obrnuta.
Povišene vrednosti većine toksičnih metala u zooplanktonu na ribnjaku Despotovo se mogu objasniti relativno velikim afinitetom egzoskeleta Cladocera za većinu dvovalentih jona. Nakon adsorbcije elementi na površini ljuštura ovih životinja, tokom vremena bivaju absorbovani kroz telesni zid u unutrašnje organe. Neke studije čak navode da površinski akumulirani kontaminanti na plenu mogu biti dostupniji predatorima od onih akumuliranih u tkivima, zbog niskog pH i visokog nivoa jonske kompleksacije koji vladaju na mestu abstorpcije, u digestivnom traktu većine životinja,
Ovi rezultati nameću zaključak da je u budućim istraživanjima kontaminacije vodenih ekosistema i riba poželjno uključiti analize ne samo vode kao izvora toksičnih elemenata, već i odgovarajućih izvora hrane (plena) koji, kako je pokazano, sadrži potencijal ne samo za značajnu akumulaciju elemenata već i njihovu potencijalnu veću biodostupnost konzumentima.
Keywords:
Cladocerans / toxic elements / exoskeleton / fish ponds / common carp / toksični elementi / egzoskelet / ribnjačka jezera / šaran
Source:
7. International Conference “Water & Fish” Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun, Serbia, June, 10, 2015
TY - CONF
AU - Dulić, Zorka
AU - Stanković, Marko
AU - Živić, Ivana
AU - Dojcinović, Biljana
AU - Manojlović, Dragan
AU - Živić, Miroslav
AU - Marković, Zoran
PY - 2015
UR - http://aspace.agrif.bg.ac.rs/handle/123456789/5592
AB - U poslednjih 20 godina zagađivanje slatkovodnih ekosistema toksičnim elementima je u porastu širom sveta. Zagađenjem su pogođeni pre svega izvori za vodosnabdevanje stanovništva i životno okruženje, ali i industrija kao i privreda uopšte. Međutim zbog perzistentnosti i transfera kroz lance ishrane i potencijalnog akumuliranja u ribama i drugim vodenim organizmima koji se koriste u ishrani, toksični elementi predstavljaju stalnu pretnju ljudskom zdravlju. Zagađivanje naših reka teškim metalima nameće pitanje ne samo zdravstvene ispravnosti riba iz reka već i riba iz ribnjaka obzirom da se većina šaranskih ribnjaka napaja vodom iz sistema kanala DTD.
Cilj ove studije je bio da se analizira koncentracija 9 elemenata u zooplanktonu koji predstavlja značajnu prirodnu hranu šarana u poluintenzivnom sistemu gajenja. Istraživanje je obavljeno na 4 ribnjačka objekta, tokom dva ciklusa gajenja šarana, od juna do oktobra, na ribnjaku „Despotovo“. Uzorci zooplanktona za analizu elemenata su uzimani sa tri tačke u svakom jezeru pomoću planktonske mrežice veličine 250 µm jednom mesečno. Na ovaj način su sakupljene samo krupnije veličinske klase zooplanktona (Cladocera i Copepoda), koje šaranska mlađ najviše konzumira. Sa svakog jezera je uziman po još jedan uzorak zooplanktona za kvantitativnu i taksonomsku analizu. Koncentracija elemenata je analizirana induktivno spregnutom plazma masenom (ICP-MS) i optičkom emisionom spektrometrijom (ICP-OES).
Rezultati su obrađeni jednofaktorijalnom analizom varijanse (ANOVA) u statističkom programu PAST 3.06. Značajnost razlika testirana je primenom Tukey’s post hoc testa. Podaci su klasifikovani na prolećni, letnji i jesenji aspekt tokom jednog proizvodnog ciklusa.
Cladocera su dominirale u populaciji zooplanktona, osim u junu kada su Copepoda bile zastupljenije. Iako nije bilo značajnih razlika u koncentraciji elemenata između godina, osim za Cu i Sr, uočen je karakterističan sezonski obrazac kretanja koncentracija elemenata tokom celog istraživanja. Prolećni i jesenji aspekti u 2012 su bili veći nego u 2013, dok je letnji aspekt u 2013 bio viši nego u 2012. godini. Izuzetak je bila koncentracija Zn u zooplanktonu gde je situacija bila obrnuta.
Povišene vrednosti većine toksičnih metala u zooplanktonu na ribnjaku Despotovo se mogu objasniti relativno velikim afinitetom egzoskeleta Cladocera za većinu dvovalentih jona. Nakon adsorbcije elementi na površini ljuštura ovih životinja, tokom vremena bivaju absorbovani kroz telesni zid u unutrašnje organe. Neke studije čak navode da površinski akumulirani kontaminanti na plenu mogu biti dostupniji predatorima od onih akumuliranih u tkivima, zbog niskog pH i visokog nivoa jonske kompleksacije koji vladaju na mestu abstorpcije, u digestivnom traktu većine životinja,
Ovi rezultati nameću zaključak da je u budućim istraživanjima kontaminacije vodenih ekosistema i riba poželjno uključiti analize ne samo vode kao izvora toksičnih elemenata, već i odgovarajućih izvora hrane (plena) koji, kako je pokazano, sadrži potencijal ne samo za značajnu akumulaciju elemenata već i njihovu potencijalnu veću biodostupnost konzumentima.
C3 - 7. International Conference “Water & Fish” Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun, Serbia, June, 10
T1 - Assessment Of Toxic And Trace Elements (As, Cd, Cu, Cr, Hg, Ni, Pb, Sr, Zn) In Zooplankton From Carp Fish Ponds
T1 - Analiza koncentracije toksičnih i esencijalnih elementa (as, cd, cu, cr, hg, ni, pb, sr, zn) u zooplanktonu sa šaranskog ribnjaka
UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_5592
ER -
@conference{
author = "Dulić, Zorka and Stanković, Marko and Živić, Ivana and Dojcinović, Biljana and Manojlović, Dragan and Živić, Miroslav and Marković, Zoran",
year = "2015",
abstract = "U poslednjih 20 godina zagađivanje slatkovodnih ekosistema toksičnim elementima je u porastu širom sveta. Zagađenjem su pogođeni pre svega izvori za vodosnabdevanje stanovništva i životno okruženje, ali i industrija kao i privreda uopšte. Međutim zbog perzistentnosti i transfera kroz lance ishrane i potencijalnog akumuliranja u ribama i drugim vodenim organizmima koji se koriste u ishrani, toksični elementi predstavljaju stalnu pretnju ljudskom zdravlju. Zagađivanje naših reka teškim metalima nameće pitanje ne samo zdravstvene ispravnosti riba iz reka već i riba iz ribnjaka obzirom da se većina šaranskih ribnjaka napaja vodom iz sistema kanala DTD.
Cilj ove studije je bio da se analizira koncentracija 9 elemenata u zooplanktonu koji predstavlja značajnu prirodnu hranu šarana u poluintenzivnom sistemu gajenja. Istraživanje je obavljeno na 4 ribnjačka objekta, tokom dva ciklusa gajenja šarana, od juna do oktobra, na ribnjaku „Despotovo“. Uzorci zooplanktona za analizu elemenata su uzimani sa tri tačke u svakom jezeru pomoću planktonske mrežice veličine 250 µm jednom mesečno. Na ovaj način su sakupljene samo krupnije veličinske klase zooplanktona (Cladocera i Copepoda), koje šaranska mlađ najviše konzumira. Sa svakog jezera je uziman po još jedan uzorak zooplanktona za kvantitativnu i taksonomsku analizu. Koncentracija elemenata je analizirana induktivno spregnutom plazma masenom (ICP-MS) i optičkom emisionom spektrometrijom (ICP-OES).
Rezultati su obrađeni jednofaktorijalnom analizom varijanse (ANOVA) u statističkom programu PAST 3.06. Značajnost razlika testirana je primenom Tukey’s post hoc testa. Podaci su klasifikovani na prolećni, letnji i jesenji aspekt tokom jednog proizvodnog ciklusa.
Cladocera su dominirale u populaciji zooplanktona, osim u junu kada su Copepoda bile zastupljenije. Iako nije bilo značajnih razlika u koncentraciji elemenata između godina, osim za Cu i Sr, uočen je karakterističan sezonski obrazac kretanja koncentracija elemenata tokom celog istraživanja. Prolećni i jesenji aspekti u 2012 su bili veći nego u 2013, dok je letnji aspekt u 2013 bio viši nego u 2012. godini. Izuzetak je bila koncentracija Zn u zooplanktonu gde je situacija bila obrnuta.
Povišene vrednosti većine toksičnih metala u zooplanktonu na ribnjaku Despotovo se mogu objasniti relativno velikim afinitetom egzoskeleta Cladocera za većinu dvovalentih jona. Nakon adsorbcije elementi na površini ljuštura ovih životinja, tokom vremena bivaju absorbovani kroz telesni zid u unutrašnje organe. Neke studije čak navode da površinski akumulirani kontaminanti na plenu mogu biti dostupniji predatorima od onih akumuliranih u tkivima, zbog niskog pH i visokog nivoa jonske kompleksacije koji vladaju na mestu abstorpcije, u digestivnom traktu većine životinja,
Ovi rezultati nameću zaključak da je u budućim istraživanjima kontaminacije vodenih ekosistema i riba poželjno uključiti analize ne samo vode kao izvora toksičnih elemenata, već i odgovarajućih izvora hrane (plena) koji, kako je pokazano, sadrži potencijal ne samo za značajnu akumulaciju elemenata već i njihovu potencijalnu veću biodostupnost konzumentima.",
journal = "7. International Conference “Water & Fish” Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun, Serbia, June, 10",
title = "Assessment Of Toxic And Trace Elements (As, Cd, Cu, Cr, Hg, Ni, Pb, Sr, Zn) In Zooplankton From Carp Fish Ponds, Analiza koncentracije toksičnih i esencijalnih elementa (as, cd, cu, cr, hg, ni, pb, sr, zn) u zooplanktonu sa šaranskog ribnjaka",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_5592"
}
Dulić, Z., Stanković, M., Živić, I., Dojcinović, B., Manojlović, D., Živić, M.,& Marković, Z.. (2015). Assessment Of Toxic And Trace Elements (As, Cd, Cu, Cr, Hg, Ni, Pb, Sr, Zn) In Zooplankton From Carp Fish Ponds. in 7. International Conference “Water & Fish” Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun, Serbia, June, 10.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_5592
Dulić Z, Stanković M, Živić I, Dojcinović B, Manojlović D, Živić M, Marković Z. Assessment Of Toxic And Trace Elements (As, Cd, Cu, Cr, Hg, Ni, Pb, Sr, Zn) In Zooplankton From Carp Fish Ponds. in 7. International Conference “Water & Fish” Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun, Serbia, June, 10. 2015;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_5592 .
Dulić, Zorka, Stanković, Marko, Živić, Ivana, Dojcinović, Biljana, Manojlović, Dragan, Živić, Miroslav, Marković, Zoran, "Assessment Of Toxic And Trace Elements (As, Cd, Cu, Cr, Hg, Ni, Pb, Sr, Zn) In Zooplankton From Carp Fish Ponds" in 7. International Conference “Water & Fish” Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun, Serbia, June, 10 (2015),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_5592 .
