Potential of Secondary Raw Material – Soybean Okara for Use As Fish Feed

Abstract

Poslednjih godina istraživanju soje poklanja se velika pažnja zbog povoljnih zdravstvenih efekata. Mnoge studije su utvrdile u zrnu soje prisustvo komponenti poput proteina, dijetalnih vlakana, masnih kiselina, izoflavona i drugih fitohemikalija, koje povoljno deluju na organizam. Sirova okara, poznata i kao "sojina pulpa", je nusprodukt u priozvodnji sojinog mleka. To je belo-žućkasta materija koja se sastoji od nerastvorljivih delova semena soje (uglavnom semenjače) koji ostaju na filteru pri filtriranju usitnjenog kuvanog zrna soje pri proizvodnji sojinog mleka (Jimenez-Escrig et al., 2008). Cilj ovog rada je bio da se proceni uticaj metoda polupogonskog postrojenja koje koristi hidrotermičku obradu sojinog zrna u proizvodnji sojinog mleka (HTC obrada; visoka temperatura i povišen pritisak/kratko vreme) na sadržaj i aktivnost hranljivih komponenti okare, pripremane od šest različitih genotipova soje, kao i da se proceni mogućnost korišćenja okare u pripremi hrane za ribe. Može se pretpostaviti da će primenjeni HTC postupak, koji je sličan procesu ekstrudiranja, koji se najčešće koriste u proizvodnji hrane za ribe (visoka temperatura/kratako vreme), dati okaru povoljnih svojstava, pogodna za ishranu riba. Pored toga, obzirom da je optimalna pH vrednost vode za uzgoj riba od 7.0 do 8.0 (Zhanga et al., 2011), različita od izoelektrične tačke (Ip) glavnih proteina okare može se pretpostaviti da se proteini okare neće taložiti u mulju, već će ostati da plutaju u vodi. Glavne komponente okare dobijene primenjenim HTC postupkom su ugljeni hidrati (51.25-59.25%) i proteini (31.81-40.36%). Mateos-Aparicio et al. (2010b) ističu veoma povoljnu antioksidativnu aktivnost okare, koju uglavnom pripisuju polisharidima semenjače sojinog zrna, pre svega pektinima, iako ističu da se ne može isključiti ni doprinos belančevina. Ovakva istraživanja ukazuju na mogućnost delovanja okare kao komponete u ishrani riba u smislu odbrane od antioksidativnog stresa. Visok sadržaj proteina, čini okaru potencijalno dobrim izvorom biljnih proteina, niske cene, za ishranu ljudi i životinja. Visok sadržaj i vrlo dobre funkcionalne karakteristike proteina okare (Mateos-Aparicio et al., 2010a), ukazuju na to da mogu biti pogodni kao dopuna hrane za ribu u smislu vezivnog medijuma za druge aktivne i hranljive komponente u proizvodu, pri čemu doprinose nutritivnoj vrednosti hraniva. Štaviše, odnos esencijalnih amino kiselina u ukupnom aminokiselinskom sastavu proteina okare je sličan kao u sojinom mleku i tofuu (Vang i Cavins, 1989). Glavni proteini okare su bazni, 7S globulin (Bg7S; 24.61-28.37%) i glicinin (11S globulin; 28.49-33.11%). Poznato je da je Bg7S glikoprotein bogat cisteinom (Omi et al., 1996) što povećava nutritivnu vrednost proizvoda. Proteini soje nisu nutritivno idealni proteini, obzirom da ispoljavaju neželjeni efekat na metabolizam nakon konzumiranja sirove sojine sačme, što se pripisuje prisustvu tripsin inhibitora (TI) i lektina. Tripsin inhibitorska aktivnost ispitivanih uzoraka je veoma mala (4.82-7.99%) što ukazuje da okara ne bi ispoljavala antinutritivni efekat na organizam, tim pre što se veruje da postizanje zadovoljavajućeg nivoa TIA dovoljno smanjuje aktivnost lektina, obzirom da su inhibitori termički stabilniji nego lektini (Friedman i Brendon, 2001).