Fish Welfare From Perspective of Consumers in Serbia (Preliminary Results)

Abstract

Dobrobit farmskih životinja, među kojima su i ribe, u svetu je poseban značaj dobila u toku poslednje decenije, uz podršku odgovarajućih zakona i propisa kojima su definisani standardi u vezi uslova gajenja, transporta i klanja. Napori koji se ulažu u razvoj i unapređenje proizvodnje i poboljšanje kvaliteta ribljeg mesa u Srbiji takođe nameću potrebu da se obezbedi i visok nivo dobrobiti farmski gajenih riba. Ovo preliminarno istraživanje imalo je za cilj prikupljanje i analizu podataka o informisanosti i zainteresovanosti javnosti u Srbiji za zaštitu dobrobiti riba. U tu svrhu, upitnike je anonimno popunilo 235 punoletnih lica sa teritorije Republike Srbije. Dobijene informacije mogu da posluže i za određivanje optimalnog obima uzorka za buduća ispitivanja. Statistička analiza strukture odgovora ispitanika u odnosu na njihove demografske, ekonomske i druge karakteristike izvršena je uz pomoć hi-kvadrat testa. Rezultati testiranja ukazuju da se odgovori značajno razlikuju u zavisnosti od nivoa obrazovanja, visine mesečnih primanja i mesta stanovanja ispitanika. Osim na pitanje „da li su upoznati da u svetu postoje propisi u vezi dobrobiti riba u toku uzgoja, transporta i klanja“ (pitanje 4), anketirani su na ostala pitanja u vezi dobrobiti (2,3,5 i 6) najčešće odgovorili potvrdno. Prema rezultatima, najčešće ispitanici sa višim i visokim obrazovanjem poznaju i razumeju termin “dobrobit životinja” (79,07%), kao i postojanje propisa u svetu o zaštiti dobrobiti životinja (49,61%). S druge strane, nezavisno od nivoa obrazovanja, najveći deo anketiranih češće bi kupovao ribu ili proizvode od ribe proizvedenu u uslovima u kojima se maksimalno poštuju životne potrebe riba i štiti njihova dobrobit (63,83%), a spreman je i da za to plati i više ukoliko je potrebno (57,87%). O dobrobiti životinja bili su bolje informisani ispitanici sa mesečnim neto ličnim prihodom većim od 40000 dinara (tj. primanjima iznad republičkog proseka) u odnosu na one sa manjim prihodima (76,98% : 56,88%). Ispitanici sa većim primanjima pokazali su i veću spremnost da češće kupuju ribu i proizvode od ribe uz saznanje da su proizvedeni u uslovima poštovanja dobrobiti (68,25% : 58,72%). Većina ispitanika iz gradskih i seoskih naselja (69,38% iz gradova sa više od 100.000 stanovnika – Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac, i 66,67% iz manjih gradova; 59,26% iz seoskih naselja) smatra da je potrebno zaštititi dobrobit farmski gajenih riba, a spremni su i da plate više za bolji kvalitet, koji je omogućen gajenjem ribe uz poštovanje principa dobrobiti (57,50% iz velikih gradova; 68,75% iz manjih gradova i 40,74% iz seoskih naselja). Uzimajući u obzir sve rezultate, može se reći da među potrošačima u Srbiji postoji zainteresovanost za zaštitu dobrobiti farmski gajenih riba, što ukazuje na značaj ove teme. Takođe, bolja informisanost javnosti može da doprinese intenzivnijim zahtevima za ribom boljeg kvaliteta i stvaranju realne potrebe za unapređenje uslova gajenja, čime se pruža mogućnost za dalja istraživanja u ovoj oblasti.