@conference{
author = "Dragumilo, Ana and Marković, Tatjana and Mrđan, Snežana and Filipović, Vladimir and Radanović, Dragoja and Vrbničanin, Sava and Božić, Dragana",
year = "2021",
abstract = "Efekat različitih malčeva na korove se ogleda u mehaničkom pritisku na površinu
zemljišta onemogućavajući prodiranje svetlosti što utiče na klijanje i nicanje korova, a
samim tim i na njihovo suzbijanje. Pored toga, malč utiče i na vlažnost, temperaturu i
pH reakciju zemljišta, kao i na aktivnost mikroorganizama u površinskom sloju, čime
se daje prednost pitomoj nani da se brže razvije u odnosu na korov, koji predstavlja
jedan od glavnih problema u zasadu. Efikasnost malčeva zavisi od vrste materijala,
kao i debljine korišćenog sloja. S obzirom da u našoj zemlji ne postoji lista
registrovanih herbicida u ovom zasadu, mere suzbijanja korova se uglavnom
sprovode korišćenjem agrotehničkih, mehaničkih i fizičkih mera. Poljski ogled je
zasnovan na oglednom polju Instituta za proučavanje lekovitog bilja "Dr Josif Pančić",
južni Banat. Korišćeno je 14 malčeva i to 9 organskih (slama, kora bora, piljevina
bagrema, karton, iglice bora, kukuruzovina, kora bagrema, kompost 1, kompost 2) i 5
sintetičkih (biorazgradiva vodopropusna folija, pvc crna vodopropusna folija, pvc
srebrno-crna folija, pvc crna folija i tkana folija). Pitoma nana je zasnovana u jesen,
sadnjom stolona u redove (razmak od 0,7 m). Malčevi su postavljeni u rano proleće
naredne godine u vreme nicanja pitome nane. Organski malčevi su postavljani
međuredno, u širini od 0,5 m, a njihova debljina je varirala (između 5-10 cm) u
zavisnosti od konzistencije malča (osim kartona koji je postavljan u neprekidnom
jednoslojnom nizu). Sintetičke folije su prvo perforirane u prečniku od 10 cm, na
svakih 10 cm reda i postavljene duž redova u širini od 0,7 m. Primenjen je potpuno
randomizirani faktorijalni plan, u 6 ponavljanja, pri čemu je svaki bio podeljen u dva
podtretmana: a) korovi u zoni reda pitome nane su uklanjani plevljenjem tokom
trajanja ogleda i b) korovi uklonjeni tek pred žetvu nane. Površina jednog tretmana je
iznosla 7,2 m2. U ogledu su bile uključene i tri kontrole; K1 – korov plevljen i redno i
međuredno, K2 – korov plevljen samo međuredno, K3 – korov nije plevljen do
početka prve žetve nane. Najmanji prinos sveže mase nane (0,05 kg/m2) je dobijen u
varijanti K3, što potvrđuje pozitivno delovanje svih 14 malčeva na suzbijanje korova.
Najveći prinos sveže mase je dobijen u tretmanu sa srebrno-crnom folijom (1,02
kg/m2), što je nadmašilo i prinos u poređenju sa K1 (0,85 kg/m2), kao i redukcija
korova od 100%.",
publisher = "Herbološko društvo Srbije",
journal = "XI Kongres o korovima i savetovanje o herbicidima i regulatorima rasta - Zbornik rezimea",
title = "Uticaj malčeva na suzbijanje korova i prinos pitome nane (Mentha x piperita)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6661"
}
