Goran, Malidža

Link to this page

Authority KeyName Variants
5b1ded2e-3c30-4798-ba08-c96f51bc8add
  • Goran, Malidža (1)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Razvoj i značaj herbologije u očuvanju zdravlja biljaka u Srbiji

Janjić, Vaskrsija; Vrbničanin, Sava; Goran, Malidža; Radivojević, Ljiljana; Pavlović, Danijela; Božić, Dragana; Konstantinović, Bojan

(SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTU - SANU, 2022)

TY  - CONF
AU  - Janjić, Vaskrsija
AU  - Vrbničanin, Sava
AU  - Goran, Malidža
AU  - Radivojević, Ljiljana
AU  - Pavlović, Danijela
AU  - Božić, Dragana
AU  - Konstantinović, Bojan
PY  - 2022
UR  - http://aspace.agrif.bg.ac.rs/handle/123456789/6789
AB  - Развој Хербологије (биологија, екологија и сузбијање корова) као научне и стручне дисциплине, код нас и у свету, везује се за прву половину XX века. Појава хербицида за сузбијање корова представља прекретницу у развоју знања о проблемима корова, посебно о мерама за њихово сузбијање. То се десило четрдесетих година прошлог века (1938. године) када је Irvin открио β-нафта сирћетну киселину, као физиолошки активно хемијско једињење, што је допринело да Pokorni 1941. године синтетише први хербицид 2,4-D. Југословенска комисија за корове, у оквиру Савезне привредне коморе, формирана је 1955. године. Чланови те комисјије су били истакнути стручњаци тога доба са простора бивше СФРЈ: Војислав Новаковић, Стојан Чутурило, Момчило Којић, Александар Станковић и други. Године, 1956. године, у Српској академији наука и уметности, одржано је Прво саветовање о борби против корова (прво такве врсте у Европи) под покровитељством Савета Академија наука ФНРЈ. У периоду од 1955 до 1975. године одржано је 11 југословенских саветовања о борби против корова. Поред саветовања општег типа организовано је и успешно спроведено седам специфичних саветовања и симпозијума. Југословенско друштво за проучавање и сузбијање корова иницирало је и организовало Први конгрес о коровима 1980. године. Након тога одржан је значајан број конгреса, симпозијума и саветовања са различитим тематикама из области биолошко-еколошких проучавања корова и њиховог сузбијања. Са распадом Југославије, односно од 1992. године активности Југословенског друштва за проучавање и сузбијање корова преузело је новоформирано Херболошко друштво Србије. До сада је организовано десет конгреса о коровима и три међународна симпозијума. Наши истраживачи своје резултате из различитих сегмената херболошке проблематике публикују у више домаћих часописа: Acta herbologica, Pesticide & Phytomedicina, Заштита биља, Биљни лекар и др. У Србији научна и стручна активност херболога реализује се у оквиру пројеката које финансира МПНТР и МПШВ Р. Србије. Тренутно и у скоријој прошлости наши истраживачи укључени су у више међународних пројеката (TEMPUS, FP7-REGPOT, IPA, COST акција, билатерални пројеки, ERASMUS+). На универзитетима тематика о коровима предаје се у оквиру више предмета на основним, мастер и докторским студијама. Поред великог броја дипломских и мастер радова такође и значајан број докторских дисертација је одбрањен са темама из области: коровдске вегетације, инвазивни корови, резистентност корова и толерантност усева на хербициде, интеракција усев-коров, ефикасност и селективност хербицида, нехемијске мере сузбијања корова, итд. Такође, наши истакнути херболози су објавили значајан број монографија, уџбеника, приручника и практикума, а међу њима посебно су се истакли М. Којић и В. Јањић. Претходна, актуелна као и будућа истраживања из хербологије фокусирана су на: проучавања у области диверзитета коровске флоре и вегетације, као и популационе екологије са циљем очувања генофонда и развоја нових биотехнологија у заштити биља; мапирање економски штетних и инвазивних корова и развој софтвера у циљу предвиђања појаве и њиховог ширења; мултидисциплинарни приступ у анализи и разумевању толерантности усева и резистентности корова на хербициде и њихов утицај на глобалну производњу хране; развој модела за процену појаве корова на основу процењених резерви семена и вегетативних репродуктивних органа у земљишту; критично време за сузбијање корова и прагови штетности у циљу унапређење система сузбијања корова у различитим системима биљне произодње; рационализација у примени хербицида, побољшање формулација које се тичу висококвалитетне и сигурне производње хране; истраживања у области биохербицида као будуће генерације средстава за сузбијање корова чија примена треба да буде одржива са аспекта здравља биља и животне средине; развој, унапређење и имплементација нехемијских мера у сузбијању корова као важног сегемента интегралног система сузбијања корова, односно јединог прихватљивог у органској производњи; побољшање интегрисаног управљања коровима у конвенционалној биљној производњи итд.
PB  - SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTU - SANU
C3  - Zaštita zdravlja biljaka
T1  - Razvoj i značaj herbologije u očuvanju zdravlja biljaka u Srbiji
EP  - 170
SP  - 155
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6789
ER  - 
@conference{
author = "Janjić, Vaskrsija and Vrbničanin, Sava and Goran, Malidža and Radivojević, Ljiljana and Pavlović, Danijela and Božić, Dragana and Konstantinović, Bojan",
year = "2022",
abstract = "Развој Хербологије (биологија, екологија и сузбијање корова) као научне и стручне дисциплине, код нас и у свету, везује се за прву половину XX века. Појава хербицида за сузбијање корова представља прекретницу у развоју знања о проблемима корова, посебно о мерама за њихово сузбијање. То се десило четрдесетих година прошлог века (1938. године) када је Irvin открио β-нафта сирћетну киселину, као физиолошки активно хемијско једињење, што је допринело да Pokorni 1941. године синтетише први хербицид 2,4-D. Југословенска комисија за корове, у оквиру Савезне привредне коморе, формирана је 1955. године. Чланови те комисјије су били истакнути стручњаци тога доба са простора бивше СФРЈ: Војислав Новаковић, Стојан Чутурило, Момчило Којић, Александар Станковић и други. Године, 1956. године, у Српској академији наука и уметности, одржано је Прво саветовање о борби против корова (прво такве врсте у Европи) под покровитељством Савета Академија наука ФНРЈ. У периоду од 1955 до 1975. године одржано је 11 југословенских саветовања о борби против корова. Поред саветовања општег типа организовано је и успешно спроведено седам специфичних саветовања и симпозијума. Југословенско друштво за проучавање и сузбијање корова иницирало је и организовало Први конгрес о коровима 1980. године. Након тога одржан је значајан број конгреса, симпозијума и саветовања са различитим тематикама из области биолошко-еколошких проучавања корова и њиховог сузбијања. Са распадом Југославије, односно од 1992. године активности Југословенског друштва за проучавање и сузбијање корова преузело је новоформирано Херболошко друштво Србије. До сада је организовано десет конгреса о коровима и три међународна симпозијума. Наши истраживачи своје резултате из различитих сегмената херболошке проблематике публикују у више домаћих часописа: Acta herbologica, Pesticide & Phytomedicina, Заштита биља, Биљни лекар и др. У Србији научна и стручна активност херболога реализује се у оквиру пројеката које финансира МПНТР и МПШВ Р. Србије. Тренутно и у скоријој прошлости наши истраживачи укључени су у више међународних пројеката (TEMPUS, FP7-REGPOT, IPA, COST акција, билатерални пројеки, ERASMUS+). На универзитетима тематика о коровима предаје се у оквиру више предмета на основним, мастер и докторским студијама. Поред великог броја дипломских и мастер радова такође и значајан број докторских дисертација је одбрањен са темама из области: коровдске вегетације, инвазивни корови, резистентност корова и толерантност усева на хербициде, интеракција усев-коров, ефикасност и селективност хербицида, нехемијске мере сузбијања корова, итд. Такође, наши истакнути херболози су објавили значајан број монографија, уџбеника, приручника и практикума, а међу њима посебно су се истакли М. Којић и В. Јањић. Претходна, актуелна као и будућа истраживања из хербологије фокусирана су на: проучавања у области диверзитета коровске флоре и вегетације, као и популационе екологије са циљем очувања генофонда и развоја нових биотехнологија у заштити биља; мапирање економски штетних и инвазивних корова и развој софтвера у циљу предвиђања појаве и њиховог ширења; мултидисциплинарни приступ у анализи и разумевању толерантности усева и резистентности корова на хербициде и њихов утицај на глобалну производњу хране; развој модела за процену појаве корова на основу процењених резерви семена и вегетативних репродуктивних органа у земљишту; критично време за сузбијање корова и прагови штетности у циљу унапређење система сузбијања корова у различитим системима биљне произодње; рационализација у примени хербицида, побољшање формулација које се тичу висококвалитетне и сигурне производње хране; истраживања у области биохербицида као будуће генерације средстава за сузбијање корова чија примена треба да буде одржива са аспекта здравља биља и животне средине; развој, унапређење и имплементација нехемијских мера у сузбијању корова као важног сегемента интегралног система сузбијања корова, односно јединог прихватљивог у органској производњи; побољшање интегрисаног управљања коровима у конвенционалној биљној производњи итд.",
publisher = "SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTU - SANU",
journal = "Zaštita zdravlja biljaka",
title = "Razvoj i značaj herbologije u očuvanju zdravlja biljaka u Srbiji",
pages = "170-155",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6789"
}
Janjić, V., Vrbničanin, S., Goran, M., Radivojević, L., Pavlović, D., Božić, D.,& Konstantinović, B.. (2022). Razvoj i značaj herbologije u očuvanju zdravlja biljaka u Srbiji. in Zaštita zdravlja biljaka
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTU - SANU., 155-170.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6789
Janjić V, Vrbničanin S, Goran M, Radivojević L, Pavlović D, Božić D, Konstantinović B. Razvoj i značaj herbologije u očuvanju zdravlja biljaka u Srbiji. in Zaštita zdravlja biljaka. 2022;:155-170.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6789 .
Janjić, Vaskrsija, Vrbničanin, Sava, Goran, Malidža, Radivojević, Ljiljana, Pavlović, Danijela, Božić, Dragana, Konstantinović, Bojan, "Razvoj i značaj herbologije u očuvanju zdravlja biljaka u Srbiji" in Zaštita zdravlja biljaka (2022):155-170,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6789 .