TY  - CONF
AU  - Rančić, Dragana
AU  - Stevanović, Srđan
AU  - Pećinar, Ilinka
AU  - Božić, Dragana
AU  - Jovanović-Radovanov, Katarina
AU  - Radošević, Radenko
AU  - Vrbničanin, Sava
PY  - 2021
UR  - http://aspace.agrif.bg.ac.rs/handle/123456789/6657
AB  - Poznato je da površinske karakteristike lista, kao i njegova unutrašnja struktura,
mogu biti faktori od kojih zavisi usvajanje herbicida. Ovo istraživanje je bilo fokusirano
na proučavanje listova pšenice (Triticum aestivum L.) i listova ekonomski štetnih
uskolisnih korovskih vrsta, kao što su pirevina (Agropyrum repens (L.) Beauv.), divlji
ovas (Avena fatua L.) i ljulj (Lolium perenne L.), kao osnove za bolje razumevanje
značaja mikromorfoloških karakteristika, naročito broja stoma, kao i anatomskih
karakteristika listova za prodiranje herbicida i posledične razlike u osetljivosti na
herbicide. Uzorci pšenice kao i sve tri korovske vrste sakupljeni su u maju 2020.
godine sa parcele pod usevom pšenice u selu Maovi (Šabac). Sve uzorkovane biljke
su bile sa potpuno formiranim cvastima tj. neposredno pre cvetanja. Za morfoanatomsku
analizu uzet je potpuno razvijen list koji se nalazi u čvoru ispod lista
zastavičara. Uzeto je ukupno po deset listova od svake vrste, a iz središnjeg dela
svakog lista uzet je uzorak veličine 2 cm i podeljen na dva dela. Jedna polovina
korišćena je za analizu anatomske građe, pri čemu su, nakon procedure kalupljenja u
parafin, sečenja i bojenja, dobijeni poprečni preseci sa kojih je merena debljina
epidermisa i debljina mezofila. Druga polovina korišćena je za mikromorfološka
ispitivanja tako što su lice i naličje lista tretirani providnim lakom za nokte, a otisci
površine su preneti na mikroskopske pločice pomoću lepljive trake. Na osnovu ovih
otisaka utvrđen je broj stoma po jedinici površine (gustina). Svi mikroskopski preparati
su analizirani pomoću mikroskopa Leica DM2000 i snimljeni kamerom Leica DFC320.
Merenja na digitalnim fotografijama su vršena u softverskom paketu Leica IM1000, a
zatim je urađena statistička analiza dobijenih vrednosti. Utvrđeno je da su listovi svih
ispitivanih vrsta amfistomatični. Najveći broj stoma na licu lista zabeležen je kod
pirevine i ljulja, dok je kod pšenice i divljeg ovsa gustina stoma bila dvostruko manja.
Na naličju lista pirevine, divljeg ovsa i pšenice broj stoma po jedinici površine lista je
bio sličan, dok je kod ljulja bio značajno manji. Budući da se brojnost stoma može
smatrati jednim od faktora koji mogu uticati na usvajanje herbicida, očekuje se da bi
razlike u gustini (broj po jedinici površine) stoma između ovih vrsta mogle uticati na
efikasnost usvajanja herbicida.
PB  - Herbološko društvo Srbije
C3  - XI Kongres o korovima i savetovanje o herbicidima i regulatorima rasta - Zbornik rezimea
T1  - Anatomska i mikromorfološka građa listova Triticum aestivum L., Agropyrum repens (L) Beauv., Avena fatua L. i Lolium perenne L.
SP  - 66
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6657
ER  - 

@conference{
author = "Rančić, Dragana and Stevanović, Srđan and Pećinar, Ilinka and Božić, Dragana and Jovanović-Radovanov, Katarina and Radošević, Radenko and Vrbničanin, Sava",
year = "2021",
abstract = "Poznato je da površinske karakteristike lista, kao i njegova unutrašnja struktura,
mogu biti faktori od kojih zavisi usvajanje herbicida. Ovo istraživanje je bilo fokusirano
na proučavanje listova pšenice (Triticum aestivum L.) i listova ekonomski štetnih
uskolisnih korovskih vrsta, kao što su pirevina (Agropyrum repens (L.) Beauv.), divlji
ovas (Avena fatua L.) i ljulj (Lolium perenne L.), kao osnove za bolje razumevanje
značaja mikromorfoloških karakteristika, naročito broja stoma, kao i anatomskih
karakteristika listova za prodiranje herbicida i posledične razlike u osetljivosti na
herbicide. Uzorci pšenice kao i sve tri korovske vrste sakupljeni su u maju 2020.
godine sa parcele pod usevom pšenice u selu Maovi (Šabac). Sve uzorkovane biljke
su bile sa potpuno formiranim cvastima tj. neposredno pre cvetanja. Za morfoanatomsku
analizu uzet je potpuno razvijen list koji se nalazi u čvoru ispod lista
zastavičara. Uzeto je ukupno po deset listova od svake vrste, a iz središnjeg dela
svakog lista uzet je uzorak veličine 2 cm i podeljen na dva dela. Jedna polovina
korišćena je za analizu anatomske građe, pri čemu su, nakon procedure kalupljenja u
parafin, sečenja i bojenja, dobijeni poprečni preseci sa kojih je merena debljina
epidermisa i debljina mezofila. Druga polovina korišćena je za mikromorfološka
ispitivanja tako što su lice i naličje lista tretirani providnim lakom za nokte, a otisci
površine su preneti na mikroskopske pločice pomoću lepljive trake. Na osnovu ovih
otisaka utvrđen je broj stoma po jedinici površine (gustina). Svi mikroskopski preparati
su analizirani pomoću mikroskopa Leica DM2000 i snimljeni kamerom Leica DFC320.
Merenja na digitalnim fotografijama su vršena u softverskom paketu Leica IM1000, a
zatim je urađena statistička analiza dobijenih vrednosti. Utvrđeno je da su listovi svih
ispitivanih vrsta amfistomatični. Najveći broj stoma na licu lista zabeležen je kod
pirevine i ljulja, dok je kod pšenice i divljeg ovsa gustina stoma bila dvostruko manja.
Na naličju lista pirevine, divljeg ovsa i pšenice broj stoma po jedinici površine lista je
bio sličan, dok je kod ljulja bio značajno manji. Budući da se brojnost stoma može
smatrati jednim od faktora koji mogu uticati na usvajanje herbicida, očekuje se da bi
razlike u gustini (broj po jedinici površine) stoma između ovih vrsta mogle uticati na
efikasnost usvajanja herbicida.",
publisher = "Herbološko društvo Srbije",
journal = "XI Kongres o korovima i savetovanje o herbicidima i regulatorima rasta - Zbornik rezimea",
title = "Anatomska i mikromorfološka građa listova Triticum aestivum L., Agropyrum repens (L) Beauv., Avena fatua L. i Lolium perenne L.",
pages = "66",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6657"
}

Rančić, D., Stevanović, S., Pećinar, I., Božić, D., Jovanović-Radovanov, K., Radošević, R.,& Vrbničanin, S.. (2021). Anatomska i mikromorfološka građa listova Triticum aestivum L., Agropyrum repens (L) Beauv., Avena fatua L. i Lolium perenne L.. in XI Kongres o korovima i savetovanje o herbicidima i regulatorima rasta - Zbornik rezimea
Herbološko društvo Srbije., 66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6657

Rančić D, Stevanović S, Pećinar I, Božić D, Jovanović-Radovanov K, Radošević R, Vrbničanin S. Anatomska i mikromorfološka građa listova Triticum aestivum L., Agropyrum repens (L) Beauv., Avena fatua L. i Lolium perenne L.. in XI Kongres o korovima i savetovanje o herbicidima i regulatorima rasta - Zbornik rezimea. 2021;:66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6657 .

Rančić, Dragana, Stevanović, Srđan, Pećinar, Ilinka, Božić, Dragana, Jovanović-Radovanov, Katarina, Radošević, Radenko, Vrbničanin, Sava, "Anatomska i mikromorfološka građa listova Triticum aestivum L., Agropyrum repens (L) Beauv., Avena fatua L. i Lolium perenne L." in XI Kongres o korovima i savetovanje o herbicidima i regulatorima rasta - Zbornik rezimea (2021):66,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6657 .

TY  - CONF
AU  - Stevanović, Srđan
AU  - Božić, Dragana
AU  - Jovanović-Radovanov, Katarina
AU  - Vrbničanin, Sava
PY  - 2021
UR  - http://aspace.agrif.bg.ac.rs/handle/123456789/6664
AB  - Na području centralne Srbije evidentno je značajno prisustvo uskolisnih korova,
prvenstveno divljeg ovsa (Avena fatua L.) u usevima strnih žita. Jedan od mogućih
pristupa u rešavanju ovog problema je upotreba specifičnih graminicida uz dodatak
protektanata. Cilj ovog rada bio je da se, pored postojećih herbicidnih supstanci
namenjenih suzbijanju divljeg ovsa, ispita efikasnost klodinafop-proparžila, kao nove
aktivne supstance na našem tržištu, pri čemu je u ispitivanje uvršćeno i dodavanje
okvašivača. Sve aktivne supstance obuhvaćene ovim ispitivanjem su primenjene u
formulacijama koje sadrže klokvintocet-meksil kao protektant, mada u različitim
količinama. U usevu ozime pšenice sorte NS 40 tokom 2020. godine u ataru sela
Bošnjane, opština Rača, postavljen je ogled po potpuno slučajnom blok sistemu u
četiri ponavljanja sa sledećim herbicidinim tretmanima: klodinafop-proparžila
primenjen u količinama od 40, 50 i 60 g/ha bez okvašivača i sa 180 g/ha okvašivača
izodecil alkohol etoksilat; fenoksaprop-P-etil primenjen u količini od 83 g/ha,
pinoksaden primenjen u količini od 60 g/ha i kontrola bez primene herbicida. Veličina
eksperimentalne parcele bila je 25 m². Primena herbicida je obavljena klipnom,
pneumatskom prskalicom SOLO 425 sa četiri Lechler IDKT 020 dizne, uz utrošak
vode od 400 l/ha. Tretiranje je izvedeno kada je usev bio u fazi prvog kolenca (faza
31 BBCH skale), a divlji ovas visine 10-15 cm. Brojnost korova je varirala u rasponu
47-61 biljaka/m². Ocena zakorovljenosti parcela i efikasnost primenjenih tretmana
izvedena je četiri puta u razmacima od 15 dana nakon primene herbicida i to na
osnovu broja korova po m². Vremenske prilike (temperatura, vlažnost vazduha i vetar)
u vreme primene herbicida su bile povoljne za ispoljavanje delovanja ispitivanih
herbicida. Svi ispitivani tretmani su, imajući u vidu veliku brojnost divljeg ovsa,
ostvarili visok nivo efikasnosti. Najbolja efikasnost postignuta je u tretmanu u kome je
klodinafop-proparžil primenjen sa okvašivačem (98-100%). Odličnu efikasnost ispoljio
je i pinoksaden (99,1%). Klodinafop-proparžil primenjen bez okvašivača ostvario je
efikasnost koja je u zavisnosti od količine primene bila u rasponu od 89,5-95,9%, dok
je fenoksaprop-P-etil bio na granici dobre efikasnosti (90,1%).
PB  - Herbološko društvo Srbije
T1  - Mogućnost hemijskog suzbijanja Avena fatua L. u usevu ozime pšenice
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6664
ER  - 

@conference{
author = "Stevanović, Srđan and Božić, Dragana and Jovanović-Radovanov, Katarina and Vrbničanin, Sava",
year = "2021",
abstract = "Na području centralne Srbije evidentno je značajno prisustvo uskolisnih korova,
prvenstveno divljeg ovsa (Avena fatua L.) u usevima strnih žita. Jedan od mogućih
pristupa u rešavanju ovog problema je upotreba specifičnih graminicida uz dodatak
protektanata. Cilj ovog rada bio je da se, pored postojećih herbicidnih supstanci
namenjenih suzbijanju divljeg ovsa, ispita efikasnost klodinafop-proparžila, kao nove
aktivne supstance na našem tržištu, pri čemu je u ispitivanje uvršćeno i dodavanje
okvašivača. Sve aktivne supstance obuhvaćene ovim ispitivanjem su primenjene u
formulacijama koje sadrže klokvintocet-meksil kao protektant, mada u različitim
količinama. U usevu ozime pšenice sorte NS 40 tokom 2020. godine u ataru sela
Bošnjane, opština Rača, postavljen je ogled po potpuno slučajnom blok sistemu u
četiri ponavljanja sa sledećim herbicidinim tretmanima: klodinafop-proparžila
primenjen u količinama od 40, 50 i 60 g/ha bez okvašivača i sa 180 g/ha okvašivača
izodecil alkohol etoksilat; fenoksaprop-P-etil primenjen u količini od 83 g/ha,
pinoksaden primenjen u količini od 60 g/ha i kontrola bez primene herbicida. Veličina
eksperimentalne parcele bila je 25 m². Primena herbicida je obavljena klipnom,
pneumatskom prskalicom SOLO 425 sa četiri Lechler IDKT 020 dizne, uz utrošak
vode od 400 l/ha. Tretiranje je izvedeno kada je usev bio u fazi prvog kolenca (faza
31 BBCH skale), a divlji ovas visine 10-15 cm. Brojnost korova je varirala u rasponu
47-61 biljaka/m². Ocena zakorovljenosti parcela i efikasnost primenjenih tretmana
izvedena je četiri puta u razmacima od 15 dana nakon primene herbicida i to na
osnovu broja korova po m². Vremenske prilike (temperatura, vlažnost vazduha i vetar)
u vreme primene herbicida su bile povoljne za ispoljavanje delovanja ispitivanih
herbicida. Svi ispitivani tretmani su, imajući u vidu veliku brojnost divljeg ovsa,
ostvarili visok nivo efikasnosti. Najbolja efikasnost postignuta je u tretmanu u kome je
klodinafop-proparžil primenjen sa okvašivačem (98-100%). Odličnu efikasnost ispoljio
je i pinoksaden (99,1%). Klodinafop-proparžil primenjen bez okvašivača ostvario je
efikasnost koja je u zavisnosti od količine primene bila u rasponu od 89,5-95,9%, dok
je fenoksaprop-P-etil bio na granici dobre efikasnosti (90,1%).",
publisher = "Herbološko društvo Srbije",
title = "Mogućnost hemijskog suzbijanja Avena fatua L. u usevu ozime pšenice",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6664"
}

Stevanović, S., Božić, D., Jovanović-Radovanov, K.,& Vrbničanin, S.. (2021). Mogućnost hemijskog suzbijanja Avena fatua L. u usevu ozime pšenice. 
Herbološko društvo Srbije..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6664

Stevanović S, Božić D, Jovanović-Radovanov K, Vrbničanin S. Mogućnost hemijskog suzbijanja Avena fatua L. u usevu ozime pšenice. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6664 .

Stevanović, Srđan, Božić, Dragana, Jovanović-Radovanov, Katarina, Vrbničanin, Sava, "Mogućnost hemijskog suzbijanja Avena fatua L. u usevu ozime pšenice" (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6664 .