TY  - CONF
AU  - Kartalović, Brankica
AU  - Živkov-Baloš, Milica
AU  - Prica, Nadezda
AU  - Babić, Jelena
AU  - Jovanić, Sanja
AU  - Petrović, Jelena
AU  - Ćirković, Miroslav
PY  - 2015
UR  - http://aspace.agrif.bg.ac.rs/handle/123456789/5598
AB  - Organohlorni pesticidi (OCP) su grupa jedinjenja široko zastupljena u prirodi a samim tim i u hrani koju konzumiramo. Da bismo za proizvod rekli da je bezbedan za upotrebu neophodno je da sadržaj OCP-a u njemu bude manji od maksimalno dozvoljenih vrednosti koje su propisane važećim Pravilnikom. Identifikacija ove grupe jedinjenja se vrši gasnom hromatografijom sa masenim detektorom. Priprema uzoraka za analizu sa brzom QuECHERS metodom obezbeđuje da za kratko vreme, pouzdano ekstrahujemo analite od interesa. U našoj studiji ispitivali smo sadžaj 19 organohlornih pesticida u filetima oslića, ribljem proizvodu popularnom u našoj zemlji. Ispitivanja su pokazala da se koncentracija OCP-ova u ovim proizvodima nalazi znatno ispod maksimalno dozvoljenih koncentracija. Organohlorni pesticidi se akumuliraju u hrani i okruženju što izaziva zabrinutost zbog potencijalnih rizika po ljudsko zdravlje kao i zbog narušavanja ekološke ravnoteže (Kartalovic et al, 2015). U predhodnim decenijama organohlorni pesticidi su se koristili širom sveta kako bi unapredili poljoprivrednu proizvodnju. Globalna upotreba ove grupe jedinjenja je od 1950. godine dovela je do povećanja njihove potrošnje i do pedeset puta, paralelno sa rastom stanovništva (Nath, 2013). U našoj studiji ispitivali smo slučajno izabrane uzorke iz marketa. Uzorci su do ispitivanja čuvani u orginalnom pakovanju u skladu sa  preporukom proizvođača. Na osnovu ispitivanja 18 uzoraka zaključeno je da je sadržaj organohlornih pesticida znatno niži od maksimalno dozvoljenih koncentracija u ribi, koje su propisane važećim Pravilnikom Republike Srbije. Opseg koncentracija OCP-a se kretao od 0.0065-0.0097 mg/kg.
Generalno, svi pesticidi su toksične supstance dizajnirane da ubiju štetočine sa svojim otrovnim ili štetnim efektima. Direktno ili indirektno pesticidi mogu ući u ljudsko telo kroz lanac ishrane i konačno, mogu prouzrokovati različite efekte na ljudsko zdravlje, poput alergijskih reakcija uključujući i sterilitet i kancer. Zagađivanje hrane sa ovim supstancama se smatra jednim od najopasnijih aspekata u poslednjih nekoliko godina. Riba i riblji proizvodi mogu biti kontaminirani sa hloriovanim ostacima kroz različite izvore. Ovi kvaliteti ih čine najopasnijom grupom hemikalija kojima prirodni sistemi mogu biti izloženi i funkcionišu kao hemijski indikatori antropogenog pritiska i zagađenja (Baiarri i dr., 2001; Storelli et al.,2004). Zbog  činjenice da su OCP ipak prisutni u ovim proizodima neophodno je iste izloziti stalnom monitoringu s ciljem obezbeđivanja plasmana samo bezbednih proizvoda na naše trzište.
C3  - 7. International Conference “Water & Fish” Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun, Serbia, June, 10
T1  - Presence Of Organochlorine Pesticides In Hake Fillets
T1  - Zastupljenost oganohlornih pesticida u filetima oslića
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_5598
ER  - 

@conference{
author = "Kartalović, Brankica and Živkov-Baloš, Milica and Prica, Nadezda and Babić, Jelena and Jovanić, Sanja and Petrović, Jelena and Ćirković, Miroslav",
year = "2015",
abstract = "Organohlorni pesticidi (OCP) su grupa jedinjenja široko zastupljena u prirodi a samim tim i u hrani koju konzumiramo. Da bismo za proizvod rekli da je bezbedan za upotrebu neophodno je da sadržaj OCP-a u njemu bude manji od maksimalno dozvoljenih vrednosti koje su propisane važećim Pravilnikom. Identifikacija ove grupe jedinjenja se vrši gasnom hromatografijom sa masenim detektorom. Priprema uzoraka za analizu sa brzom QuECHERS metodom obezbeđuje da za kratko vreme, pouzdano ekstrahujemo analite od interesa. U našoj studiji ispitivali smo sadžaj 19 organohlornih pesticida u filetima oslića, ribljem proizvodu popularnom u našoj zemlji. Ispitivanja su pokazala da se koncentracija OCP-ova u ovim proizvodima nalazi znatno ispod maksimalno dozvoljenih koncentracija. Organohlorni pesticidi se akumuliraju u hrani i okruženju što izaziva zabrinutost zbog potencijalnih rizika po ljudsko zdravlje kao i zbog narušavanja ekološke ravnoteže (Kartalovic et al, 2015). U predhodnim decenijama organohlorni pesticidi su se koristili širom sveta kako bi unapredili poljoprivrednu proizvodnju. Globalna upotreba ove grupe jedinjenja je od 1950. godine dovela je do povećanja njihove potrošnje i do pedeset puta, paralelno sa rastom stanovništva (Nath, 2013). U našoj studiji ispitivali smo slučajno izabrane uzorke iz marketa. Uzorci su do ispitivanja čuvani u orginalnom pakovanju u skladu sa  preporukom proizvođača. Na osnovu ispitivanja 18 uzoraka zaključeno je da je sadržaj organohlornih pesticida znatno niži od maksimalno dozvoljenih koncentracija u ribi, koje su propisane važećim Pravilnikom Republike Srbije. Opseg koncentracija OCP-a se kretao od 0.0065-0.0097 mg/kg.
Generalno, svi pesticidi su toksične supstance dizajnirane da ubiju štetočine sa svojim otrovnim ili štetnim efektima. Direktno ili indirektno pesticidi mogu ući u ljudsko telo kroz lanac ishrane i konačno, mogu prouzrokovati različite efekte na ljudsko zdravlje, poput alergijskih reakcija uključujući i sterilitet i kancer. Zagađivanje hrane sa ovim supstancama se smatra jednim od najopasnijih aspekata u poslednjih nekoliko godina. Riba i riblji proizvodi mogu biti kontaminirani sa hloriovanim ostacima kroz različite izvore. Ovi kvaliteti ih čine najopasnijom grupom hemikalija kojima prirodni sistemi mogu biti izloženi i funkcionišu kao hemijski indikatori antropogenog pritiska i zagađenja (Baiarri i dr., 2001; Storelli et al.,2004). Zbog  činjenice da su OCP ipak prisutni u ovim proizodima neophodno je iste izloziti stalnom monitoringu s ciljem obezbeđivanja plasmana samo bezbednih proizvoda na naše trzište.",
journal = "7. International Conference “Water & Fish” Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun, Serbia, June, 10",
title = "Presence Of Organochlorine Pesticides In Hake Fillets, Zastupljenost oganohlornih pesticida u filetima oslića",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_5598"
}

Kartalović, B., Živkov-Baloš, M., Prica, N., Babić, J., Jovanić, S., Petrović, J.,& Ćirković, M.. (2015). Presence Of Organochlorine Pesticides In Hake Fillets. in 7. International Conference “Water & Fish” Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun, Serbia, June, 10.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_5598

Kartalović B, Živkov-Baloš M, Prica N, Babić J, Jovanić S, Petrović J, Ćirković M. Presence Of Organochlorine Pesticides In Hake Fillets. in 7. International Conference “Water & Fish” Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun, Serbia, June, 10. 2015;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_5598 .

Kartalović, Brankica, Živkov-Baloš, Milica, Prica, Nadezda, Babić, Jelena, Jovanić, Sanja, Petrović, Jelena, Ćirković, Miroslav, "Presence Of Organochlorine Pesticides In Hake Fillets" in 7. International Conference “Water & Fish” Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun, Serbia, June, 10 (2015),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_5598 .

TY  - CONF
AU  - Babić, Jelena
AU  - Petrović, Jelena
AU  - Kartalović, Brankica
AU  - Pelić, Miloš
AU  - Jaksić, Sandra
AU  - Ćirković, Miroslav
PY  - 2015
UR  - http://aspace.agrif.bg.ac.rs/handle/123456789/5609
AB  - Republika Srbija nema sopstvenu proizvodnju morskih riba i poseduje svega nekoliko objekata za preradu morske ribe. Sva morska riba se uvozi, samim tim su i sve konzerve od komada i komadića tunja na našem tržištu uvezene. Uvoz konzervi od tunja, kao i svih drugih ribljih proizvoda prilikom ulaska u našu zemlju se mora podvrgnuti kontroli granične veterinarske inspekcije. Odmah nakon prispeća pošiljke na granični prelaz lice odgovorno za pošiljku, pored obrasca zajedničkog veterinarskog ulaznog dokumenta za proizvode, podnosi i zahtev za veterinarsko sanitarni pregled. Svaka pošiljka konzervi od tunja u uvozu u Republiku Srbiju mora biti podvrgnuta pregledu dokumentacije, identifikaciji pošiljke i fizičkom, hemijskom, mikrobiološkom i senzorskom pregledu.
Sadržaj histamina u ribama i proizvodima od riba je pre svega kriterijum bezbednosti hrane obzirom da utiče na zdravlje ljudi, ali je u isto vreme i pokazatelj higijene procesa i svežine proizvoda. Cilj ove studije je da se obezbede informacije o prisustvu histamina u uvezenim konzervama od tunja i da se ukaže na značaj granične inspekcije u kontroli histaminske intoksikacije koja nastaje kao posledica konzumiranja konzervi od tunja sa povišenim sadržajem histamina. 
Tokom jednogodišnje studije (od januara do decembra 2014. godine) ispitano je 97 proizvodnih partija uvezenih konzervi od tunja. Svih 97 proizvodnih partija je uzorkovano tokom granične inspekcije i ispitano u laboratorijama Naučnog instituta za veterinarstvo „Novi Sad“. Ispitivanje sadržaja prisustva histamina u konzervama od tunja je urađeno ELISA metodom sa test kitom HIS-E02 (Immunolab GmbH, Germany).  
Rezultati studije pokazuju da je 3,09 % proizvodnih partija uvezenih konzervi od tunja imalo nezadovoljavajuće povećan nivo sadržaja histamina i da nisu bezbedne za ljudsku ishranu. Sve proizvodne partije kod kojih je dokazan povećan nivo histamina, odnosno koje su proglašene za nebezbedne za ljudsku ishranu su vraćene, a uvoz je zabranjen. Granična inspekcija, tj. ispitivanje pri graničnoj inspekcije predstavlja značajnu preventivnu meru u sprečavanju histaminske intoksikacije kao posledice konzumiranja konzervi od tunja sa povišenim sadržajem histamina.
C3  - 7. International Conference “Water & Fish” Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun, Serbia, June, 10
T1  - The Importance Of Border Inspection In Control Histamine Poisoning From Canned Tuna
T1  - Značaj granične inspekcije u kontroli trovanja histaminom iz konzervi od tuna
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_5609
ER  - 

@conference{
author = "Babić, Jelena and Petrović, Jelena and Kartalović, Brankica and Pelić, Miloš and Jaksić, Sandra and Ćirković, Miroslav",
year = "2015",
abstract = "Republika Srbija nema sopstvenu proizvodnju morskih riba i poseduje svega nekoliko objekata za preradu morske ribe. Sva morska riba se uvozi, samim tim su i sve konzerve od komada i komadića tunja na našem tržištu uvezene. Uvoz konzervi od tunja, kao i svih drugih ribljih proizvoda prilikom ulaska u našu zemlju se mora podvrgnuti kontroli granične veterinarske inspekcije. Odmah nakon prispeća pošiljke na granični prelaz lice odgovorno za pošiljku, pored obrasca zajedničkog veterinarskog ulaznog dokumenta za proizvode, podnosi i zahtev za veterinarsko sanitarni pregled. Svaka pošiljka konzervi od tunja u uvozu u Republiku Srbiju mora biti podvrgnuta pregledu dokumentacije, identifikaciji pošiljke i fizičkom, hemijskom, mikrobiološkom i senzorskom pregledu.
Sadržaj histamina u ribama i proizvodima od riba je pre svega kriterijum bezbednosti hrane obzirom da utiče na zdravlje ljudi, ali je u isto vreme i pokazatelj higijene procesa i svežine proizvoda. Cilj ove studije je da se obezbede informacije o prisustvu histamina u uvezenim konzervama od tunja i da se ukaže na značaj granične inspekcije u kontroli histaminske intoksikacije koja nastaje kao posledica konzumiranja konzervi od tunja sa povišenim sadržajem histamina. 
Tokom jednogodišnje studije (od januara do decembra 2014. godine) ispitano je 97 proizvodnih partija uvezenih konzervi od tunja. Svih 97 proizvodnih partija je uzorkovano tokom granične inspekcije i ispitano u laboratorijama Naučnog instituta za veterinarstvo „Novi Sad“. Ispitivanje sadržaja prisustva histamina u konzervama od tunja je urađeno ELISA metodom sa test kitom HIS-E02 (Immunolab GmbH, Germany).  
Rezultati studije pokazuju da je 3,09 % proizvodnih partija uvezenih konzervi od tunja imalo nezadovoljavajuće povećan nivo sadržaja histamina i da nisu bezbedne za ljudsku ishranu. Sve proizvodne partije kod kojih je dokazan povećan nivo histamina, odnosno koje su proglašene za nebezbedne za ljudsku ishranu su vraćene, a uvoz je zabranjen. Granična inspekcija, tj. ispitivanje pri graničnoj inspekcije predstavlja značajnu preventivnu meru u sprečavanju histaminske intoksikacije kao posledice konzumiranja konzervi od tunja sa povišenim sadržajem histamina.",
journal = "7. International Conference “Water & Fish” Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun, Serbia, June, 10",
title = "The Importance Of Border Inspection In Control Histamine Poisoning From Canned Tuna, Značaj granične inspekcije u kontroli trovanja histaminom iz konzervi od tuna",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_5609"
}

Babić, J., Petrović, J., Kartalović, B., Pelić, M., Jaksić, S.,& Ćirković, M.. (2015). The Importance Of Border Inspection In Control Histamine Poisoning From Canned Tuna. in 7. International Conference “Water & Fish” Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun, Serbia, June, 10.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_5609

Babić J, Petrović J, Kartalović B, Pelić M, Jaksić S, Ćirković M. The Importance Of Border Inspection In Control Histamine Poisoning From Canned Tuna. in 7. International Conference “Water & Fish” Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun, Serbia, June, 10. 2015;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_5609 .

Babić, Jelena, Petrović, Jelena, Kartalović, Brankica, Pelić, Miloš, Jaksić, Sandra, Ćirković, Miroslav, "The Importance Of Border Inspection In Control Histamine Poisoning From Canned Tuna" in 7. International Conference “Water & Fish” Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun, Serbia, June, 10 (2015),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_5609 .