Procena snabdevenosti prirodnih travnjaka vodom primenom vremenske serije satelitskih snimaka

Abstract

УВОД и ЦИЉЕВИ: Даљинска детекција је поступак откривања и праћења физичких карактеристика подручја мерењем његовог одбијеног и емитованог зрачења на даљину, а у ужем смислу обухвата анализу и интерпретацију различитих снимака делова Земљине површине. Примена сателитских снимака уз савремену технологију и програмску подршку могућа је у свим фазама истраживања различитих природних појава, а њихова анализа се спроводи рачунарски подржаним и визуелним поступцима. Циљ овог истраживања је да се представе основни аспекти примене даљинске детекције и савремених технологија при процени снабдевености природних травњака водом, као и могућност бржег прикупљања података уз смањење трошкова и лакше сагледавање целине истраживаног подручја. МАТЕРИЈАЛ и МЕТОД: Оглед је постављен 22.03.2022. на природном травњаку у селу Митрово поље на планини Гоч (43° 30ʹ 22ʺ с.г.ш. и 20° 52ʹ 26ʺ и.г.д., 700 m н.в.), општина Александровац. На терену су узети узорци земљишта у поремећеном и непоремећеном стању како би се одредио механички састав, водне константе као и поједине хемијске особине земљишта. Континуално мерење влажности земљишта обављено je TDR сондама у три понављања и постављени су сензори за праћење температуре земљишта. У раду су коришћени сателитски снимци (SENTINEL 2), резолуције 10m, у временском интервалу од око недељу дана, направљени при релативно ведром времену (облачност <30 %), почевши од 22. марта до 21. маја, док је влажност земљишта одређивана на дневном нивоу у истом периоду. Са портала Agrosens преузети су подаци о падавинама и температури ваздуха за посматрани период. Снабдевеност природних травњака водом и процена стања влажности земљишта одређена је индексима нормализоване разлике индекса вегетације (NDVI), као најчешће коришћеним индексом стања вегетације и дефинише се као однос разлика између појединих вредности рефлектујућих таласних дужина – одбијања блиско црвеног и црвеног спектра зрачења и њихове суме, затим индекс MSAVI2, који се углавном користи у анализи раста биљака, при процени приноса травњака, праћењу суше и ерозије тла, док је оптимизовани вегетациони индекс прилагођен тлу (OSAVI) осетљивији на вегетацију. Анализа снимака за креирани полигон истраживаног подручја и статистичка анализа урађена је помоћу QGIS алата. РЕЗУЛТАТИ и ЗАКЉУЧЦИ: Резултати истраживања показују да се од почетка вегетативног раста влажност земљишта кретала од 39% до 57% што указује да је травњак био добро снабдевен водом. Потрошња воде била је мања од прилива воде доспеле услед потповршинског дотицаја са виших делова терена. Вредности индекса NDVI варирале су од 0,16 до 0,47 док су се вредности за MSAVI2 и OSAVI индекс кретале од 0,59-0,73 односно 0,24-0,63. Ниже вредности индекса на почетку посматраног периода (<0,16, <0,32, <0,30 за NDVI, MSAVI2 OSAVI, редом) указују на недостатак зелене биомасе. Кретањем раста природног травњака, расту и вредности свих индекса. Потом, добијени резултати показују како се вегетациони индекси мењају са променом влажности земљишта, односно како се услед повећања влажности земљишта због падавина повећавају и вредности индекса и супротно, што нас доводи до закључка да коришћењем индекса добијених из сателитских снимака успешно можемо проценити различита вегетациона стања, детектовати влагу у земљишту и процену биомасе.