UTICAJ SISTEMA OBRADE ZEMLJIŠTA I PRIHRANJIVANJA NA KOROVSKU SINUZIJU I PRINOS OZIME PŠENICE

Abstract

У раду је испитиван утицај три система обраде земљишта (конвенционални и два конѕервацијска: заштитни и систем директне сетве) и два нивоа прихрањивања са азотом (60 kg/ha и 120 kg/ha) на флористички састав коровске синузије и принос зрна озиме пшенице сорте Победа. Испитивање је обављено на "Радмиловцу" експерименталном добру Пољопривредног факултета у Земуну на земљишту типа излужени чернозем у периоду од 1997/1998-1999/2000 год. Коровску синузију усева озиме пшенице током трогодишњих испитивања чинило је 18 врста корова. Доминантне врсте биле су Stenactis annua (L.) Ness., од једногодишњих и Agropyrum repens L. и Convolvulus arvensis L., од вишегодишњих korova. Највећи принос зрна озиме пшенице добијен је у свим варијантама у почетној години испитивања, а најмањи у последњој. Када су у питању системи обраде земљишта конвенционални систем обраде показао је низ предности у односу на два конзервацијска, поготово у интеракцији са оба нивоа прихрањивања азотом. Конзервацијски системи у поређењу са конвенционалним, дали су мањи принос и то: заштитна обрада земљишта за 8,91%, а систем директне сетве за 22,74%. Прихрањивање са количином од 60 kg/ha утицало је на повећање приноса просечно за 24.6 %, а са 120 kg/ha за 49,5%, у односу на контролу без прихрањивања.