Morfo-anatomska i ramanska analiza trihoma krunice ljubičice (Viola odorata L.)

Abstract

Испарљива једињења која емитују цветови, привлаче опрашиваче који посредују у полном размножавању цветница. Viola odorata (Violaceae) је зељаста, вишегодишња врста чије хазмогамне цветове карактерише специфичан јак мирис. Круница се састоји од пет плавољубичастих листића. У основи бочних круничних листића јавља се групацијa дугих белих трихома, док је преостала унутрашња површина крунице глатка. Мирис цветова љубичице се обично приписује епидермалним папилама присутним на горњим круничним листићима, док улога ових трихома у емитовању мирисних једињења до сада није забележена. Истраживања су обављена у циљу утврђивања микроморфолошких и анатомских особина бочних круничних листића, док су хистохемијска анализа и Раманска спектроскопија искоришћене за добијање брзе информације о хемијском саставу трихома, ради процене њихове потенцијалне улоге у емисији мирисних супстанци. Анатомска истраживања су обављена помоћу светлосног микроскопа. Трајни микросопски препарати припремљени су према стандардној парафинској процедури. Хистохемијска истраживања су урађена на свежем биљном материјалу. Крунични листићи су ручно исечени, након чега су пресеци ткива третирани следећим реагенсима: Луголовим раствором ради детекције скроба; бојом судан III ради детекције липида; боја толуидин плаво (Toluidin blue) је коришћенa као полихроматска боја, a примењен је и специфичан TIOFH протокол који се користи за детекцију осмофора. Према овом протоколу прво се ради обезбојавање узорака етанолом и натријум хипохлоритом, а потом следи бојење Луголовим раствором и бојама уљно црвено (Oil Red O) и неутрално црвено (Neutral Red). Рамански спектри су снимљени коришћењем XploRA спектрометра у спектралном опсегу од 200 до 3200 cm−1 . Раманско расејање је побуђено ласером на таласној дужини од 532 nm. Трихоме присутне на унутрашњој страни латералних круничних листића су у просеку дуге 671±170 µm, а широке 76±32 µm. Ове трихоме могу бити различите дужине али су истог цилиндричног облика, и благо се сужавају према врховима. Њихова површина је прекривена кутикулом са пругастом орнаментацијом. Хистохемијска реакција није показала присуство скробних зрна, бојење липида је било слабо позитивно и обојила се само кутикула на површини трихома, док је TIOFH бојење било изразито позитивно. Рамански спектар појединачних трихома је показао да најдоминантнији пикови указују на присуство глукозидних веза, као најважније компоненете једињења ћелијског зида. Пикови уочени на 1515, 1147 и 996 cm−1 потичу од вибрација C=C, C–C веза, као и метил групе (C–CH3) везане за коњуговане полиенске прстенове. Пикови средњег и нижег интензитета на 1648, 1596, 1557, 1057 и 1021 cm−1 указују на присуство фенолних једињења. Већина моноцикличних терпена показује снажну вибрацију деформације прстена између 730 и 780 cm−1 и на око 1756 cm−1 . Резултати хистохемијске анализе и Раманске спектроскопије указују на присуство супстанци које су обично повезане са цветним мирисом, попут метил фенола. Ови резултати нису довољан доказ да се утврди да ли су ове трихоме директно укључене у процес емитовања мириса, па би ову претпоставку требало потврдити додатним хемијским анализама.