Morfološke karakteristike polenovih zrna paradajza sorte “Volovsko srce” (Lycopersicon esculentum Mill., Solanaceae)

Abstract

Истраживање је обухватило анализу морфологије полена сорте парадајза (Lycopersicon esculentum Mill.) познате под називом „Воловско срце“, у циљу доприноса палинолошкој збирци гајених биљака Србије. С обзиром на то да формира плод масе 500 g или више, ово је једна од најкрупнијих сорти парадајза која се у Србији гаји већ дуги низ година. Парадајз је самооплодна биљка, али ради ефикаснијег оплођења и плодоношења, цветови захтевају вибрационо опрашивање, тј. соникацију коју обављају бумбари (Bombus sp.) или неке солитарне пчеле (Xylocopa sp.). Ови инсекти имају способност да, приликом сакупљања флоралног нектара, вибрирају унутар цвета на одређеној фреквенцији што изазива ослобађање поленовог праха из антера. Поленова зрна су анализирана уз помоћ светлосног (SМ) и скенирајућег електронског микроскопа (SЕМ). Истраживање је обухватило описивање и мерење основних морфолошких карактеристика као што су: величина, облик, орнаментација, апертурација, поларност, симетрија, дужина поларне и екваторијалне осе, дужина колпи, ширина мезоколпијума и дебљина егзине. Поленова зрна су монадна, у класи средње великих, изополарна и радијално симетрична. У погледу апертурације су триколпоратна, са 3 узане меридионално распоређене ектоколпе (просечне дужине 26,1±1,9 μm) и 3 слабо уочљиве ендопоре. Мембрана колпе је гранулисана. Дужина поларне осе (P) износи 30,1±1,2 μm, а екваторијалног дијаметра (Е) 15,9±1,1 μm. Однос ове две осе (P/Е) износи 1,9±0,1, што указује на пролатни облик. Поларно посматрано, поленова зрна су округласта и трорежњевита, а екваторијално посматрано су елиптична са зашиљеним половима. Ширина мезоколпијума у екваторијалној зони просечно износи 11,0±0,3 μm. Орманентација егзине је скабратна. Скулптурни елементи су неправилно распоређени, са пречником у базалном делу мањим од 1 µm (0,12±0,03 µm), а њихов број по јединици површине износи 12,1±1,2 по μm2 . Дебљина егзине, код екваторијално постављених зрна посматраних светлосним микроскопом, измерена у средини мезоколпијума, износи у просеку 0,9 ± 0,2 μm.