Zakorovljenost kukuruza u ekstenzivnom, konvencionalnom i održivom sistemu gajenja

Abstract

Industrijalizovana poljoprivreda je donela brojne ekološke probleme, vođena zahtevima za većom produktivnošću. Zbog toga je gajenje useva uz smanjenu upotrebu pesticida, u sistemima koji prate klimatske promene, predmet novih regulativa koje zahtevaju pronalaženje balansa između produktivnosti i osnovnih principa održivosti kao što je očuvanje biodiverziteta. Prema Evropskom zelenom dogovoru (2021) potrebno je smanjiti upotrebu pesticida za 50% do 2030. godine. U održivim sistemima gajenja useva prioritet je smanjiti upotrebu pesticida i povećati efikasnost proizvodnje uz iskorišćavanje postojećih resursa i zaštitu agroekosistema. Jedan od načina povećanja održivosti jeste gajenje kukuruza nakon pokrovnih useva koji doprinose unapređenju kvaliteta zemljišta, čuvaju rezerve vode, smanjuju zakorovljenost i pojavu štetočina i bolesti. Cilj istraživanja je da se ispita kako alternativni sistemi gajenja utiču na prinos i zakorovljenost kukuruza, pa će u tom smislu istraživanja biti višegodišnja. U 2020. godini je u Institutu za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd, započet ogled sa proučavanjem tri sistema gajenja kukuruza i njihovog uticaja na zastupljenost korova: - ekstenzivni sistem: posle žetve strnina (oz. pšenica), površina ostaje neobrađena, žetveni ostaci se ne zaoravaju, tokom leta se primenjuje totalni herbicid radi suzbijanja izniklih korova, u proleće se direktnom setvom poseje kukuruz; - intenzivni sistem: posle žetve strnina (oz. pšenica), strnište se plitko zaorava (ljuštenje strništa), kasnije se suzbijaju iznikli korovi primenom totalnog herbicida, u jesen se sprovodi duboko oranje, u proleće predsetvena priprema zemljišta i setva kukuruza; -održivi sistem: posle žetve strnina (oz. pšenica), strnište se plitko zaorava (ljuštenje strništa), seju se ozimi pokrovni usevi – ozimi ovas, ozimi stočni kelj i ozimi stočni grašak, pokrovni usevi se u proleće pokose i kada biomasa svene i delom se razgradi, direktnom setvom seje se kukuruz. U sva tri sistema gajenja kukuruza, korovi su ocenjeni nakon primene svih opisanih mera, a pre primene herbicida, 3.6.2021., metodom probnih kvadrata. Utvrđen je broj vrsta, broj jedinki, sveža i suva masa korova po m2. Najveća zakorovljenost utvrđena je u konvencionalnom sistemu gajenja kukuruza - 15 vrsta, 109 jedinki, 1712,1 g sveže i 1166,8 g suve mase korova po m2. U ovom sistemu gajenja, najzastupljenije su bile vrste Chenopodium album (L.), Amaranthus retroflexus (L.) i Bilderdykia convolvulus (L.). U ekstenzivnom sistemu gajenja kukuruza je bilo 7 vrsta korova čiji je broj jedinki bio 28 jed. m-2 a sveža i suva masa 152,4 i 142,4 g m-2. Pretpostavlja se da su žetveni ostaci pšenice delovali kao mrtvi malč i sprečili klijanje i nicanje korova u većoj meri. Najmanju zakorovljenost imao je održivi sistem gajenja kukuruza i to varijante sa stočnim keljom i stočnim graškom kao pokrovnim usevima koje su imale 4 i 3 vrste korova i to Convolvulus arvensis (L.), Sorghum halepense (L.) Pers., Digitaria sanguinalis (L.) Scop. i Hibiscus trionum (L.). Navedene vrste korova su produkovale po 15 jedinki korova po m2 na svakoj varijanti dok je sveža masa korova iznosila 52,5 i 22,5 g m-2 a suva 31,6 i 14,0 g m-2. Dobijeni jednogodišnji rezultati nisu dovoljni za izvođenje suštinskih zaključaka pa će se istraživanja nastaviti. Ipak, evidentno je da alternativni sistemi proizvodnje kukuruza imaju perspektivu i prednosti u pogledu zakorovljenosti useva kukuruza.