Efekti sistema integrisanih mera za suzbijanje korova u agroekološkim uslovima centralne Srbije

Abstract

Brojne posledice intenzivne primene herbicida su doprinele razvoju koncepta integrisanih mera za suzbijanje korova (IWMS - Integrated Weed Management System) koji je donet još 1991. godine. Sistem je baziran na planskoj i datim uslovima prilagođenoj, kombinovanoj primeni preventivnih, direktnih, mehaničkih, bioloških, hemijskih, alternativnih i drugih mera za smanjenje zakorovljenosti u usevima, uz poštovanje kritičnog perioda suzbijanja korova i ekonomskog praga štetnosti. Razvoj i primena IWM strategije koja omogućava uspešno suzbijanje korova bez velikog oslanjanja na herbicide i bez neželjenih efekata po ekonomičnost proizvodnje i kvalitet agroekosistema je i danas izazov. Podizanje svesti o značaju očuvanja životne sredine i posledicama njenog zagađenja, uticale su da proizvođači herbicida danas vrše promet svojih proizvoda promovišući IWM koncept. Najslabija karika IWMS koncepta je njegova primena. Nehemijske metode se često koriste da nadoknade nedovoljnu efikasnost herbicida kao posledicu rezistentnosti korova na herbicide, a ne kao alternativa herbicidima. Potrebno je više promovisati IWMS, raditi na edukaciji proizvođača radi podsticanja na dugoročniji pristup suzbijanju korova, pokazati u praksi efekte primene IWM, uvesti subvencije za njegovu primenu i, po potrebi, strože propise za upotrebu herbicida. Široj primeni IMWS doprinelo bi uvođenje u praksu savremenih rešenja iz oblasti informacionih tehnologija i komunikacija, ponovna evaluacija prioriteta istraživanja i njihovo proširenje. Istraživanja sprovedena u poslednjih 20-ak godina u Institutu za kukuruz Zemun Polje, Beograd usmerena su ka razvoju i primeni IWM s ciljem da se, na osnovu eksperimentalno dobijenih rezultata, utvrde prednosti kombinovane primene nehemijskih i hemijskih mera u suzbijanju korova. Novim pristupom je istaknut značaj i doprinos plodoreda, posebno tropoljnog, u smanjenju zakorovljenosti i rezervi semena korova u zemljištu. U proseku 2009-2019., nakon primene preporučene i 0,5 preporučene količine herbicida u tropoljnom plodoredu, masa korova u kukuruzu je smanjena za 92,8% i 0,0% u odnosu na kontrolu, dok je u monokulturi smanjenje iznosilo 79,8% i 0,0%. Proučavanje uticaja sistema obrade zemljišta i đubrenja na zakorovljenost i prinos kukuruza je započeto u stacionarnom ogledu 1978. godine a presek stanja za period 2017-2019, je pokazao da je ukupna sveža masa korova bila značajno manja na površini sa konvencionalnom obradom, u svim varijantama đubrenja, u poređenju sa redukovanom obradom i direktnom setvom. U nekoliko ogleda su proučavane mogućnosti kompeticijskog delovanja useva na korove kroz odabir odgovarajuće gustine i prostornog rasporeda gajenja kukuruza. Rezultati su pokazali da smanjeno međuredno rastojanje i povećana gustina gajenja širokoredog useva kakav je kukuruz može doprineti smanjenju zakorovljenosti. Prepoznavanje kritičnog perioda delovanja korova, utrvđivanje efikasnosti pokrovnih i združenih useva u suzbijanju korova u hibridima kukuruza standardnog kvaliteta i specifičnih svojstava, kao i proučavanje efekata primene đubriva i navodnjavanja, uz primenu herbicida, u preporučenim i smanjenim količinama, takođe je ispitivano radi promocije rezultata i ukazivanja na značaj primene nehemijskih mera za dugoročno smanjenje zakorovljenosti. Rezultati su pokazali da gajenje kukuruza i suzbijanje korova može da bude uspešno i sa upotrebom manje količine herbicida kao i da se prinosi ostvareni primenom IWM mera nisu razlikovali od onih dobijenih konvencionalnim gajenjem kukuruza, čime je ispoštovan zahtev za ekonomičnošću proizvodnje.