Uticaj organskog i konvencionalnog sistema gajenja na prinos raži i golozrnog ječma

Abstract

У раду је испитиван утицај различитих микробиолошких ђубрива (бактофил и славол) и оплемењивача земљишта (хидрогел и зеолит), у органском систему гајења на принос ражи и голозрног јечма. Ради поређења исти оглед је постављен и у конвенционалном систему гајења, где су коришћена минерална ђубрива (НПК и уреа). Истраживања су спроведена у двогодишњем периоду (2008/09. и 2009/10. године) на приватном имању у околини Ваљева, село Котешица. Просечни приноси посматрани по годинама, су врло значајно варирали код обе врсте жита. Раж је имала значајно већу продуктивност у другој, влажнијој години истраживања, док је голозрни јечам дао потпуно супротне резултате. Просечан принос ражи за обе године истраживања је био најнижи у органском систему гајења, али се није значано разликовао од приноса са контролне варијанте. Варијанта која је дала најбољи принос ражи у органском систему гајења је Бактофил+хидрогел+славол (6,68 t/ha), а у конвенционалном НПК+хидрогел (7,60 t/ha) у влажнијој сезони 2009/2010. Посматрајући просечне вредности, нису добијени значајно нижи приноси голозрног јечма у органском, у односу на конвенционални систем гајења.Просечни принос голозрног јечма у органском систему гајења (4,54 t/ha) је био нешто виши од конвенционалног (4,48 t/ha), а оба су била нешто нижа од контроле без ђубрења (4,65 t/ha) у сушнијој години истраживања. Посматрајући приносе по појединачним варијантама највећи принос је постигнут у третману НПК+зеолит+славол. Обе врсте алтернативних жита су постигле задовољавајућу продуктивност у органском систему гајења, што је била и почетна хипотеза у овом истраживању.