Kvalitativna i kvantitativna analiza korova u usevima lekovitog bilja

Abstract

Poznavanje i suzbijanje korova su jedan od ključnih izazova u proizvodnji lekovitog bilja, tako da se u poslednje vreme proučavanje korovske flore i vegetacije u ovim usevima sve više aktuelizuje. Determinacija i kvantifikacija korovskih vrsta u usevu lekovitog bilja olakšava odabir odgovarajuće metode za njihovo suzbijanje. Takođe, umanjuje rizik od smanjenja prinosa i prisustva štetnih aktivnih materija iz primenjenih herbicida koje bi se mogle naći u proizvedenoj lekovitoj biljnoj sirovini. U lekovitom bilju suzbijanje korova se uglavnom vrši mehaničkim putem sa tendencijom približavanja organskoj proizvodnji, a kada je primena herbicida neizbežna, pribegava se upotrebi minimalne doze pažljivo odabranih herbicida. U ovom radu ispitivane su kvalitativne i kvantitativne osobine korova u usevima/zasadima lekovitog bilja gajenih na proizvodnim površinama Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ u Pančevu (Južni Banat). Prisutnost korovskih biljaka određena je tokom leta 2015. godine, prema Braun-Blanquet-ovoj skali (r - 1 do 2 biljke, + – malo biljaka, 1- 1 do 10%, 2- 10 do 25%, 3- 25 do 50%, u odnosu na površinu na kojoj se gaji usev) u sledećim usevima, beli slez (Althaea officinalis L. na 0,5 ha), bokvica (Plantago lanceolata L. na 1,0 ha), izop (Hyssopus officinalis L. na 0,2 ha), lan (Linum usitatissimum L. na 1,0 ha), i zasadu matičnjaka (Melissa officinalis L. na 0,25 ha). Utvrđeno je prisustvo 71 korovske vrste, od toga je bilo 46 jednogodišnjih (terofite) i 25 višegodišnjih (pretežno geofite). U zavisnosti od gajene biljke, razlikovala se i prisutnost korova. Vrsta Erigeron canadensis (L.) Cronquist bila je najzastupljenija u usevu belog sleza (25-50%), dok je u zasadu matičnjaka to bila Agropyrum repens (L.) Beauv. (25-50%). Ambrosia artemisiifolia L. (10-25%) je bila zastupljena u velikoj meri u usevu bokvice i lana, kao i Cirsium arvense (L.) Scop. u lanu (10-25%). U usevu izopa i bokvice bio je prisutan veći broj korovskih vrsta, ali sa manjom brojnošću (< 10%). Prisutnost velikog broja korova obavezuje na nužnost primene integralnih mera zaštite, koje uključuju: plodored, duboko jesenje oranje, dobru pripremu zemljišta pre setve ili sadnje, primenu totalnog herbicida u jesen, kao i suzbijanje korova na susednim parcelama.