EFIKASNOST PREPARATA BIATHLON 4D PRIMENJENOG DRONOM U SUZBIJANJU KOROVA U USEVU PŠENICE

Abstract

Procenjeno je da će do 2050. godine svetska populacija dostići 9,8 milijardi ljudi, što će uticati i na povećanu potražnju hrane, a što će biti teško zadovoljiti sa trenutim proizvodnim sistemom. Faktor koji otežava proizvodnju hrane su klimatske promene, a jedan od glavnih izazova za povećanje proizvodnje predstavlja upravljanje korovima. Korovi uzrokuju značajne gubitke prinosa useva širom sveta, a primena herbicida je trenutno primarna mera za njihovo suzbijanje. Razvoj dronova (bespilotnih letelica) u značajnoj meri je olakšao upravljanje korovima. Glavna prednost primene dronova u hemijskoj zaštiti useva jeste smanjenje štetnog uticaja pesticida na životnu sredinu, ali i na samog rukovaoca. Takođe, jedna od prednosti je i smanjena norma tretiranja, koja može biti smanjena i do deset puta u odnosu na ratarsku prskalicu. Cilj ovog rada je bio da se ispita efikasnost herbicida Biathlon 4D primenjenog dronom novije generacije u suzbijanju korova u usevu pšenice. Tokom 2022. godine ispitivan je efekat dve tehnike primene herbicida u suzbijanju korova u usevu pšenice. Prva tehnika je podrazumevala primenu dronom (DJI Agras T30) pri normi tretiranja od 30 l ha-1 dok je druga tehnika podrazumevala primenu traktorske prskalice pri normi tretiranja od 200 l ha-1. Osim toga, u ogled je bila uključena i kontrolna parcela bez primene herbicida. Ogled je izveden u usevu pšenice sorte Sofru-RWA, na lokalitetu Ugrinovci (opština Zemun), u fenofazi početak vlatanja (BBCH 29-31). Isti herbicid, preparat Biathlon 4D (tritosulfuron (714 g kg-1) + florasulam (54 g kg-1), WG, BASF, Nemačka) je primenjen u oba tretmana, u količini od 0,05 kg ha-1 uz dodatak okvašivača ES Plus (izodecil alcohol etoksilat (900 g l-1), SL Chemical Agrosava, Srbija) u količini od 0,2 l ha-1.Ogled je postavljen prema standardnoj EPPO metodi. Neposredno pred primenu herbicida utvrđena je zastupljenost korovskih biljaka na eksperimentalnoj parceli. Ocena efikasnosti je obavljena 16. i 31. dan nakon primene herbicida (DNPH), vizuelno (izražena u % i opisno) i uzorkovanjem korovskih biljaka. Efikasnost (%) ispitivanih tretmana je određena na osnovu broja jedinki korovskih vrsta i njihove mase po jedinici površine u odnosu na kontrolu. Primenjeni herbicid je ispoljio slabiju efikasnost u suzbijanju korova Capsella bursa pastoris (50% 16 DNPH; 8,97% 31 DNPH), Lactuca serriola (50% 16 DNPH; 75% 31 DNPH), Sinapis arvensis (50% 16 DNPH; 75% 31 DNPH), Veronica hederifolia (11,11% 16 DNPH; 47,62% 31 DNPH) i Viola arvensis (75% 16 DNPH; 75% 31 DNPH), kada je primenjen traktorskom prskalicom pri normi tretiranja od 200 l ha-1. Međutim, primenjen pomoću drona, iako u višestruko manjoj normi tretiranja (30 l ha-1), ovaj herbicid je ispoljio visoku efikasnost u suzbijanju većine istih korovskih vrsta: Capsella bursa-pastoris (100% 16 DNPH; 100% 31 DNPH), Lactuca serriola (100% 16 DNPH; 100% 31 DNPH), Sinapis arvensis (75% 16 DNPH; 100% 31 DNPH), Veronica hederifolia (26,19% 16 DNPH; 58,73% 31 DNPH) i Viola arvensis (100% 16 DNPH; 100% 31 DNPH). Na osnovu rezultata ogleda koji su ukazali na bolju efikasnost primenjenog herbicida u slučaju primene dronom, može se zaključiti da je primena dronova u zaštiti pšenice opravdana.