Систeми кoнвeнциoнaлнe, интегралне и органске производње гајених биљака
Само за регистроване кориснике
2020
Аутори
Kovačević, DušanOljača, Snežana
Momirović, Nebojša
Broćić, Zoran
Dolijanović, Željko
Milić, Vesna
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Сажетак. На основу досадашњих сазнања и праћења одређених тенденција развоја пољопривреде, могу се уочити бројне промјене. Суочени са новом свјетском економском кризом и недостатком појединих ресурса, повећањем броја становника на планети и глобалним промјенама климе, интензивније се размишља о неминовним промјенама у савременој пољопривредној пракси. Све је очигледније да се одрживост пољопривредних система мора заснивати на паметном коришћењу обновљивих ресурса и/или обнављању ресурса. Систем који зависи од ресурса чије је коришћење ограничено, као што су фосилна горива, не може бити бесконачно одржив. Oдржива пољопривреда данас се не дефинише само као правац развоја, него више као систем принципа који треба дугорочно одржавати и подржавати. Када се говори о одрживој пољопривреди, треба имати на уму њен дугорочни циљ, а то је да се обезбиједи довољно стабилна производња квалитетне хране и биљних производа за друге намјене, уз очување основних природних ресурса и енергије и заштиту жи...вотне средине. Истовремено, то подразумијева и економску ефикасност, тј. профитабилност и побољшање живота појединца и шире заједнице. Савремени човјек у свим областима извjесно угрожава биосферу, или животну средину на планети Земљи, у мjери која пријети да угрози и његов сопствени опстанак. Пољопривреда, као дио људске дјелатности, свакодневно има велики утицај на животну средину. Загађивање воде, земљишта и ваздуха, па самим тим и хране, данас већ има негдје драматичне посљедице, не само на локалном већ и на глобалном нивоу. Полазећи од принципа да је најбоља политика заштите животне средине она која се заснива на превентиви, активности стручњака свих профила пољопривредне производње морају да буду усмjерене ка проналажењу рационалних рjешења у пољопривредној пракси. Прије свега, треба се трудити што више сачувати плодност земљишта за производњу потребних количина хране високе здравствене вриjедности, уз истовремени повољни утицај на људе, фауну и флору, земљиште, воду и ваздух.
Пољопривредни системи који се практикују у свијету и код нас, међусобно се веома разликују по степену интензивности и мjерама које укључују. Разрађују се на основу еколошких, економских и социјалних услова у појединим земљама. Технологије развоја пољопривреде протеклих деценија прошлог вијека подржавале су интензивни развој по сваку цијену, уз претјерано коришћење природних ресурса, запостављајући великим дијелом основне еколошке постулате. Данас постоје различити правци на којима је конципирана пољопривреда: од највише заступљене, врло интензивне индустријске, коју често називамо конвенционална (уобичајена) пољопривреда, преко бројних праваца интегралне, до праваца заснованих на строго еколошким принципима гајења, какви су органска и биодинамичка пољопривреда. Конвенционална пољопривреда има задатак да обезбиједи максималну производњу у погледу квантитета и квалитета, уз што мање трошкове. За те сврхе човјеку су на располагању бројне агротехничке мјере, које понекад, поред очекиваних позитивних, имају многе негативне, дугорочне ефекте у агроекосистемима.
Кључне речи:
Одржива пољопривреда / industrijska-konvencionalna poljoprivreda / integralni sistem zemljoradnje / Precizna poljoprivreda / organska / biodinamička poljoprivredaИзвор:
Monografija:Ограничења и изазови у биљној производњи, 2020, 91-134Издавач:
- Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука
Институција/група
Poljoprivredni fakultetTY - CHAP AU - Kovačević, Dušan AU - Oljača, Snežana AU - Momirović, Nebojša AU - Broćić, Zoran AU - Dolijanović, Željko AU - Milić, Vesna PY - 2020 UR - http://aspace.agrif.bg.ac.rs/handle/123456789/6519 AB - Сажетак. На основу досадашњих сазнања и праћења одређених тенденција развоја пољопривреде, могу се уочити бројне промјене. Суочени са новом свјетском економском кризом и недостатком појединих ресурса, повећањем броја становника на планети и глобалним промјенама климе, интензивније се размишља о неминовним промјенама у савременој пољопривредној пракси. Све је очигледније да се одрживост пољопривредних система мора заснивати на паметном коришћењу обновљивих ресурса и/или обнављању ресурса. Систем који зависи од ресурса чије је коришћење ограничено, као што су фосилна горива, не може бити бесконачно одржив. Oдржива пољопривреда данас се не дефинише само као правац развоја, него више као систем принципа који треба дугорочно одржавати и подржавати. Када се говори о одрживој пољопривреди, треба имати на уму њен дугорочни циљ, а то је да се обезбиједи довољно стабилна производња квалитетне хране и биљних производа за друге намјене, уз очување основних природних ресурса и енергије и заштиту животне средине. Истовремено, то подразумијева и економску ефикасност, тј. профитабилност и побољшање живота појединца и шире заједнице. Савремени човјек у свим областима извjесно угрожава биосферу, или животну средину на планети Земљи, у мjери која пријети да угрози и његов сопствени опстанак. Пољопривреда, као дио људске дјелатности, свакодневно има велики утицај на животну средину. Загађивање воде, земљишта и ваздуха, па самим тим и хране, данас већ има негдје драматичне посљедице, не само на локалном већ и на глобалном нивоу. Полазећи од принципа да је најбоља политика заштите животне средине она која се заснива на превентиви, активности стручњака свих профила пољопривредне производње морају да буду усмjерене ка проналажењу рационалних рjешења у пољопривредној пракси. Прије свега, треба се трудити што више сачувати плодност земљишта за производњу потребних количина хране високе здравствене вриjедности, уз истовремени повољни утицај на људе, фауну и флору, земљиште, воду и ваздух. Пољопривредни системи који се практикују у свијету и код нас, међусобно се веома разликују по степену интензивности и мjерама које укључују. Разрађују се на основу еколошких, економских и социјалних услова у појединим земљама. Технологије развоја пољопривреде протеклих деценија прошлог вијека подржавале су интензивни развој по сваку цијену, уз претјерано коришћење природних ресурса, запостављајући великим дијелом основне еколошке постулате. Данас постоје различити правци на којима је конципирана пољопривреда: од највише заступљене, врло интензивне индустријске, коју често називамо конвенционална (уобичајена) пољопривреда, преко бројних праваца интегралне, до праваца заснованих на строго еколошким принципима гајења, какви су органска и биодинамичка пољопривреда. Конвенционална пољопривреда има задатак да обезбиједи максималну производњу у погледу квантитета и квалитета, уз што мање трошкове. За те сврхе човјеку су на располагању бројне агротехничке мјере, које понекад, поред очекиваних позитивних, имају многе негативне, дугорочне ефекте у агроекосистемима. PB - Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука T2 - Monografija:Ограничења и изазови у биљној производњи T1 - Систeми кoнвeнциoнaлнe, интегралне и органске производње гајених биљака VL - 91-134 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6519 ER -
@inbook{ author = "Kovačević, Dušan and Oljača, Snežana and Momirović, Nebojša and Broćić, Zoran and Dolijanović, Željko and Milić, Vesna", year = "2020", abstract = "Сажетак. На основу досадашњих сазнања и праћења одређених тенденција развоја пољопривреде, могу се уочити бројне промјене. Суочени са новом свјетском економском кризом и недостатком појединих ресурса, повећањем броја становника на планети и глобалним промјенама климе, интензивније се размишља о неминовним промјенама у савременој пољопривредној пракси. Све је очигледније да се одрживост пољопривредних система мора заснивати на паметном коришћењу обновљивих ресурса и/или обнављању ресурса. Систем који зависи од ресурса чије је коришћење ограничено, као што су фосилна горива, не може бити бесконачно одржив. Oдржива пољопривреда данас се не дефинише само као правац развоја, него више као систем принципа који треба дугорочно одржавати и подржавати. Када се говори о одрживој пољопривреди, треба имати на уму њен дугорочни циљ, а то је да се обезбиједи довољно стабилна производња квалитетне хране и биљних производа за друге намјене, уз очување основних природних ресурса и енергије и заштиту животне средине. Истовремено, то подразумијева и економску ефикасност, тј. профитабилност и побољшање живота појединца и шире заједнице. Савремени човјек у свим областима извjесно угрожава биосферу, или животну средину на планети Земљи, у мjери која пријети да угрози и његов сопствени опстанак. Пољопривреда, као дио људске дјелатности, свакодневно има велики утицај на животну средину. Загађивање воде, земљишта и ваздуха, па самим тим и хране, данас већ има негдје драматичне посљедице, не само на локалном већ и на глобалном нивоу. Полазећи од принципа да је најбоља политика заштите животне средине она која се заснива на превентиви, активности стручњака свих профила пољопривредне производње морају да буду усмjерене ка проналажењу рационалних рjешења у пољопривредној пракси. Прије свега, треба се трудити што више сачувати плодност земљишта за производњу потребних количина хране високе здравствене вриjедности, уз истовремени повољни утицај на људе, фауну и флору, земљиште, воду и ваздух. Пољопривредни системи који се практикују у свијету и код нас, међусобно се веома разликују по степену интензивности и мjерама које укључују. Разрађују се на основу еколошких, економских и социјалних услова у појединим земљама. Технологије развоја пољопривреде протеклих деценија прошлог вијека подржавале су интензивни развој по сваку цијену, уз претјерано коришћење природних ресурса, запостављајући великим дијелом основне еколошке постулате. Данас постоје различити правци на којима је конципирана пољопривреда: од највише заступљене, врло интензивне индустријске, коју често називамо конвенционална (уобичајена) пољопривреда, преко бројних праваца интегралне, до праваца заснованих на строго еколошким принципима гајења, какви су органска и биодинамичка пољопривреда. Конвенционална пољопривреда има задатак да обезбиједи максималну производњу у погледу квантитета и квалитета, уз што мање трошкове. За те сврхе човјеку су на располагању бројне агротехничке мјере, које понекад, поред очекиваних позитивних, имају многе негативне, дугорочне ефекте у агроекосистемима.", publisher = "Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука", journal = "Monografija:Ограничења и изазови у биљној производњи", booktitle = "Систeми кoнвeнциoнaлнe, интегралне и органске производње гајених биљака", volume = "91-134", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6519" }
Kovačević, D., Oljača, S., Momirović, N., Broćić, Z., Dolijanović, Ž.,& Milić, V.. (2020). Систeми кoнвeнциoнaлнe, интегралне и органске производње гајених биљака. in Monografija:Ограничења и изазови у биљној производњи Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука., 91-134. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6519
Kovačević D, Oljača S, Momirović N, Broćić Z, Dolijanović Ž, Milić V. Систeми кoнвeнциoнaлнe, интегралне и органске производње гајених биљака. in Monografija:Ограничења и изазови у биљној производњи. 2020;91-134. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6519 .
Kovačević, Dušan, Oljača, Snežana, Momirović, Nebojša, Broćić, Zoran, Dolijanović, Željko, Milić, Vesna, "Систeми кoнвeнциoнaлнe, интегралне и органске производње гајених биљака" in Monografija:Ограничења и изазови у биљној производњи, 91-134 (2020), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_agrospace_6519 .