Vegetativna produkcija Ambrosia trifida u uslovima koegzistencije sa Ambrosia artemisiifolia

Abstract

Ambrosia artemisiifolia je ekonomski štetna korovska vrsta pri čijoj visokoj brojnosti prinosi useva mogu biti značajno umanjeni ili potpuno uništeni. Pored A. artemisiifolia u Srbiji lokalno je prisutna i Ambrosia trifida. Po habitusu je robusnija od A. artemisiifolia, čiji primerci zabeleženi na području centralne Bačke (Srbija) dostižu visinu i do 4 m. S obzirom da je A. trifida u ekspanziji pretpostavlja se da će pričinjavati mnogo veće štete od A. artemisiifolia (kada se nađu na istom arealu), kako u biljnoj proizvodnji tako i u ekosistemu potiskujući autohtone vrste i izazivajući alergijske smetnje kod ljudi i životinja. Cilj ovih istraživanja je da se odredi koliki ie uticaj A. artemisiifolia na vegetativni prinos A. trifida u uslovima njihove koegzistencije. Eksperiment ie postavljen po modelu zamenjujućih serija (Replacement Design) gde je praćena kompetitivna interakcija izmedu A. artemisiifolia (AA) i A. trifida (AT). Ogled je postavljen u šest tretmana (potpuno slučajan blok sistem u četiri ponavljanja) sa različitim proporcijama biljaka AA i AT po m2 (a-10:0; b-8:2; c-4:6; d-6:4, e-2:8 i f-0:10). Tokom sezone (2016) kroz tri ocene mereni su vegetativni parametri AT (visina, širina, broi listova biljaka, suva masa) i upoređene su vrednosti merenih parametra iz svih tretmana sa tretmanom F. Prosečne visine biljaka u prvoj oceni kretale su se od 37,19 cm do 51,25 cm, u drugoj oceni od 70,87 cm do 99,95 cm i u trećoj oceni od 86,90 cm do 155 cm, pri čemu su statistički značajne razlike (P<0,01) zabeležene izmedu F i E (l ocena), F I E, F i D (Il ocena) i između F i E (Ill ocena). U prvoj i drugoj oceni bilike iz varijante F su dostigle maksimalnu visinu, dok je u trećoj oceni maksimalna visina zabeležena u varijanti B. Prosečna širina biljaka kretala se u rasponu od 18,5 cm do 20,5 cm (I ocena), od 16,094 cm do 20, 15 cm (ll ocena) i od 17,25 do 34 cm (Ill ocena). Kao i u slučaju visine, maksimalne vrednosti u prvoj i drugoj oceni su utvrđene za F varijantu, a u trećoj oceni za B varijantu dok je u trećoj oceni najizraženija iskazana širina biljaka u B tretmanima. Veoma značajne statističke razlike (P<0,01) ispoljile su se kroz sve tri ocene u poređenju tretmana F sa E i D varijantama. Broj listova u prvoj oceni u proseku iznosio je od 8,03 do 9,625, u drugoj od 11,875 do 13,125 gde je AT najviše listova formirala u tretmanu F, pri čemu su statistički značajne razike (P < 0,01) konstatovane samo u prvoj oceni između F i C I između F i E. U trećoj oceni prosečan broj listova bio je najveći u B varijanti. Prosečne vrednosti suve mase u prvoj oceni kretale su se u opsegu od 5.8 g do 11,49 g, u drugoj 7,4 g do 11.63 g a u trećoj 00 8.90 g do 14,15 g. Odnos između tretmana razlikovao se u poređenju sa drugim parametrima što je verovatno rezultat različitog odosa stabljike i težine listova biljaka u različitim tretmanima. Dobijeni rezultati pokazali su izrazitiju konkurenciju A. trifida kao i njenu invazivnost u koegzistenciji sa A. artemisiifolia. Zahvaljujemo se Ministarstvu prosvete, nauke i tehnoloskog razvoja Republike Srbije (projekat III46008) koje je podrzalo ovo istraživanje.