Aktuelni problemi u suzbijanju prouzrokovača bolesti voćaka

Abstract

Biljne bolesti predstavljaju veoma značajan ograničavajući faktor u savremenoj proizvodnji voća, a njihovo suzbijanje predstavlja neizostavnu meru u programima zaštite. U ovom radu obrađena su ekonomski najznačajnija gljivična oboljenja jabučastih i koštičavih vrsta voćaka i mogućnosti njihovog suzbijanja.

Najznačajniji prouzrokovači bolesti jabučastih vrsta voćaka

Venturia inaequalis,prouzrokovač čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke. Čađava pegavost lista i krastavost plodova predstavlja ekonomski najznačajnije oboljenje jabuke i javlja se u svim proizvodnim područjima. Smanjenje prinosa može biti i do 100% u uslovima umereno toplog i kišovitog proleća. Jače i rane zaraze mogu dovesti do opadanja lišća i smanjenja formiranja cvetnih pupoljaka za narednu godinu. V. inaequalis ima dve faze u svom razvoju, parazitnu i saprofitnu. Parazitna faza traje tokom cele vegetacije, a počinje klijanjem askospora i ostvarenjem primarne infekcije. Sa opadanjem lišća počinje saprofitna faza. Osnovu zaštite zasada jabuke od ovog oboljenja predstavlja sprečavanje pojave primarnih zaraza. Ukoliko se spreče primarne zaraze, kasnije tokom vegetacije značajno se smanjuje broj tretiranja fungicidima. Fenološki posmatrano, najvažnije je da se jabuka zaštiti od početka vegetacije do fenofaze precvetavanja, s obzirom da je u tom periodu prisutan veliki broj askospora. Zaštita jabuke od čađave pegavosti lista i krastavosti plodova je bazirana na hemijskoj zaštiti primenom fungicida. Od fungicida mogu se koristiti preventivni i to jedinjenja iz hemijskih grupa ftalimidi i ditiokarbamati, kao i ditianon. Tretiranja je najbolje vršiti neposredno pred infekcioni period. Pored preventivnih mogu da se koriste i anilinopirimidini koji imaju preventivno i kurativno delovanje. Iz grupe kurativnih fungicida mogu se koristiti triazoli i strobilurini. Međutim, na nekim lokalitetima može biti izražen problem rezistentnosti gljive na ove fungicide. Poslednjih godina dobru efikasnost pokazali su noviji SDHI fungicidi (ksemijum, fluopiram). U zavisnosti od aktuelnih meteoroloških uslova, neophodno je obaviti od 8 do 16 tretiranja fungicidima kako bi se zasad jabuke optimalno zaštitio. Venturia pyrina, prouzrokovač pegavosti lista i čađave krastavosti plodova kruške predstavlja ekonomski značajno oboljenje kruške. Venturia pyrina je prouzrokovač pegavosti lista i čađave krastavosti plodova kruške predstavlja ekonomski značajnog oboljenja kruške. U odnosu na čađavu krastavost jabuke, ovo oboljenje je do nedavno imalo manji značaj. Međutim, u poslednje vreme primećena je intenzivnija pojava ovog oboljenja, naročito na sorti Crvena viljamovka. Za njeno suzbijanje koriste se isti fungicidi kao i u zaštiti jabuke od V. inaequalis. Podosphaera leucotricha, prouzrokovač pepelnice jabuke. Pepelnica jabuke, koju prouzrokuje fitopatogena gljiva Podosphaera leucotricha, pripada ekonomski značajnijim bolestima jabuke, naročito na sorti Ajdared. Treba istaći da je manje značajna u odnosu na čađavu krastavost. Suzbijanje pepelnice jabuke treba sprovesti svake godine. Do početka cvetanja neophodno je ukloniti bele mladare. Sa hemijskom zaštitom jabuke od ovog patogena treba krenuti od fenofaze mišijih ušiju, pa sve do prestanka porasta letorasta. Intervali između tretiranja su 7-10 dana do precvetavanja i 10-14 dana posle precvetavanja. Od fungicida mogu da se koriste kontaktni (dinokap i sumpor) i sistemični (triazoli). Izuzetno dobru efikasnost u suzbijanju ovog oboljenja ispoljavaju SDHI fungicidi (ksemijum i fluopiram) i strobilurini (krezoksim-metil i trifloksistrobin). Bolesti jabuke i kruške u skladištu i njihovo suzbijanje. Bolesti jabuke u skladištu mogu prouzrokovati značajne štete prilikom čuvanja plodova. Opisano je više od 90 vrsta gljiva koje mogu parazitirati uskladištene plodove jabuke. Značaj pojedinih patogena zavisi od lokaliteta i klimatskih uslova u polju. Pored toga, intenzitet pojave određenih patogena zavisi i od uslova u skladištu. Među brojnim parazitima plodova jabuke, po učestalosti pojave i ekonomskim štetama koje prouzrokuju kod nas, posebno se ističu fitopatogene gljive iz rodova Monilinia, Botrytis, Colletotrychum, Penicillium, Aspergilus. Suzbijanje bolesti jabuke i kruške u skladištu sprovodi se agrotehničkim (indirektnim) i hemijskim (direktnim) merama. Indirektnim merama se obezbeđuje smanjenje količine inokuluma i dobijanje plodova koji će biti manje podložni napadu patogena u skladištu. U indirektne mere spadaju: mehaničko uklanjanje izvora inokuluma (odstranjivanje plodova tzv. “mumija” koji nastaju pod uticajem Monilinia spp.), izbalansirano đubrenje hranljivim elementima (azot, fosfor i kalijum). Plodovi jabuke koji u sebi imaju previše azotnih jedinjenja podložniji su napadu skladišnih bolesti. Od ostalih agrotehničkih mera veoma je bitno navodnjavanje koje mora da bude umereno, zatim berba koju treba obaviti u optimalnom roku, vodeći računa da ne dođe do mehaničkih oštećenja. Sprečavanje oštećenja od insekata (npr. Cydia pomonella), takođe je vrlo značajno. Direktnim merama suzbijanja skladišnih bolesti sprečavaju se latentne infekcije na plodovima koji će biti uskladišteni. Od fungicida za ove namene mogu se koristiti ftalimidi (kaptan), benzimidazoli (benomil), anilinopirimidini (ciprodinil), dikarboksimidi (iprodion), strobilurini (trifloksistrobin), boskalid, fludioksonil i dr. Neophdono je izvršiti dva do tri tretiranja tokom leta za sprečavanje latentnih infekcija. Kako bi se usporio razvoj rezistentnosti gljiva treba koristiti fungicide različitog mehanizma delovanja.

Najznačajniji prouzrokovači bolesti koštičavih voćaka

Monilinia spp., prourokovač sušenja grančica i truleži plodova. Gljive iz roda Monilinia predstavljaju ekonomski najznačajnije bolesti koštičavog voća. U uslovima kišovitih godina, štete mogu biti preko 80% (sušenje grančica i trulež plodova). U okviru koštičavih voćnih vrsta i sorti može biti različit intenzitet pojave ovog oboljenja. Tako je kod breskve ovo oboljenje značajnije na plodu nego na cvetu. Kod sorte šljive Stanley cvet je osetljiviji, dok su kod višnje i kajsije i cvet i plod osetljivi. Suzbijanje Monilinia spp. zahteva integralni pristup koji uključuje agrotehničke, pomotehničke i hemijske mere. Agrotehničke i pomotehničke mere podrazumevaju: izbor otpornih sorti, pravilan uzgojni oblik, orezivanje i spaljivanje suvih grančica, iznošenje mumificiranih plodova, optimalno prihranjivanje azotnim đubrivom, pravilno zalivanje i sprečavanje oštećenja od insekata. Prvo tretiranje fungicidima za suzbijanje ovog oboljenja izvodi se tokom mirovanja vegetacije bakarnim jedinjenjima. Tokom vegetacije vrše se tretiranja u fenofazi belih balona i punog cvetanja. Suzbijanje Monilinia spp. na plodovima izvodi se kada su oni formirani (latentne infekcije) i u fenofazi poluzrelih i zrelih plodova. Sveukupno, u kišovitim godinama neophodno je obaviti 4 - 5 tretiranja za suzbijanje Monilinia spp. na cvetu i plodu. Od fungicida mogu se koristiti fungicidi na bazi tiofanat-metila, boskalida, piraklostrobina, iprodiona, tebukonazola, ciprodinila i dr. Zbog potencijalnog razvoja rezistentnosti gljive neophodno je alternativno primenjivati fungicide različitog mehanizma delovanja.

Ostali prouzrokovači bolesti koštičavih voćaka. Pored Monilinia spp., u zasadima šljive mogu biti značajni i Polystigma rubrum, prouzrokovač pegavoti lista i Tranzschelia pruni-spinosae, prouzrokovač rđe. Pojava oba oboljenja je intenzivnija na čačanskim selekcijama. Suzbijanje Polystigma rubrum vrši se u fenofazi precvetavanja i 7-10 dana kasnije i to fungicidima iz grupe ditiokarbamata. Suzbijanje rđe šljive izvodi se u kišovitim godinama po pojavi prvih simptoma. Od fungicida najčešće se koriste tiofanat - metil i kaptan. U zasadima višnje, pegavost lista koju prouzrokuje Blumeriella jaapii, predstavlja ekonomski značajno oboljenje. Javlja se svake godine, posebno kada su kišovita proleća. Sa prvim tretiranjem treba započeti u fenofazi precvetavanja. Kasnija tretiranja treba raditi u intervalima od 7-14 dana. Ako je kišovito vreme, intervali između tretiranja su kraći i obrnuto. U zavisnosti od godine, treba obaviti 2 - 4 tretiranja. Od fungicida najčešće se koriste ditiokarbamati i dodin. Taphrina deformans, izaziva kovrdžavost lista, ekonomski najznačajnije oboljenje breskve. Javlja se svake godine i kada se breskva pravilno ne štiti može doći do prerane defolijacije voćaka. Iako su mnoge činjenice vezane za njeno suzbijanje poznate, često se dešava da i pored tretiranja dođe do intenzivnije pojave ovog oboljenja. Taphrina deformans ima samo primarne zaraze u fenofazi bubrenja pupoljaka. Osnovu zaštite predstavlja tretiranje sredstvima na bazi neorganskih jedinjenja bakra, i to u jesen, što je bolji izbor, ili u rano proleće. Naredno tretiranje je neposredno pre bubrenja pupoljaka preparatima na bazi cirama, dodina ili ditianona. Pored navedenih oboljenja, na breskvi je značajna i Sphaeroteca panossa, prouzrokovač pepelnice breskve, a posebno je značajna na nektarinama. Suzbijanje pepelnice treba započeti u fenofazi roze pupoljka i kasnije u intervalima od 10-14 dana u zavisnosti od vremenskih uslova. Na osetljivim sortama treba uraditi 4-5 tretiranja. Izbor fungicida je isti kao kod pepelnice jabuke.