Efekti i specifičnosti uticaja tranzicije na razvoj poljoprivrede

Abstract

Procesi tranzicije agroindustrijskog sektora u prethodnoj dekadi praćeni su i negativnim i pozitivnim primerima i rezultatima. Procesi svojinske transformacije, negativno su uticali na procese proizvodnje. Ovo je došlo do izražaja u procesu restrukturisanja velikih agrarnih sistema (poljoprivredno-industrijskih kombinata, poljoprivrednih dobara, velikih zadružnih organizacija). U velikim agrarnim sistemima, koji su nastali povezivanjem preduzeća iz uzajamno komplementarnih faza proizvodnje prerade i prometa, izvršeno je njihovo osamostaljivanje, što je pokidalo njihove poslovne veze, i time ih znatno oslabilo na tržištu. Oni su umesto da tržišno ojačaju, došli u nepovoljan ekonomski položaj. Raspadanjem velikih agroindustrijskih kombinata, izvršena je dezintegracija, i nastajanje atomiziranih preduzeća. Na ovaj način narušeni su uslovi za postizanje ekstraprofita (dobiti) i drugih tržišnih efekata (veća konkurentnost, fleksibilnost izbora alternativnih tržišnih programa, rast produktivnosti). Ove ekonomske posledice mogle bi se otkloniti ukoliko bi država odgovarajućim merama ekonomske politike, podsticala da oni zemljoradnici kojima je zemljište vraćeno postanu akcionari u preduzećima i zadrugama u kojima je vraćeno zemljište korišćeno. Za vlasnike ili naslednike zemljišta bilo bi celishodno primeniti vaučerski način privatizacije. Važno je na već stvorenim svetskim iskustvima obezbediti sistemska rešenja za racionalnu primenu moderne mehanizacije i druge savremene opreme, posebno pokretne na principu lizinga i zajedničkih ulaganja između privrednih subjekata koji su motivisani da ulažu kapital u proizvodnju agrarnih roba. U ovim procesima stvaraju se znatno povoljniji i stimulativniji uslovi za plasiranje kapitala inostranih subjekata u robne razvojne programe poljoprivrede i agrarnog sektora.